ћир lat

Осврт ФЦД на Извештај Европске комисије о напретку Србије

24. април 2018


Поглавље 19 у Извештају ЕК о напретку Србије за период 2017-2018 - напредак, стагнација, назадак?



Извештај Европске комисије о напретку Србије за период 2017/2018 у области запошљавања и социјалне политике (Поглавље 19) у оцени стања, као и у оцени напретка не разликује се од Извештаја из 2016: Србија је у наведеној области умерено припремљена и остварила је известан напредак. Препоруке за наредни период о оба извештаја су исте: унапређење финансијских и институционалних ресурса за запошљавање и социјалну политику које би се усмериле на младе, дугорочно незапослене и жене (жене су нова циљна група у препорукама из извештаја за 2018.); побољшање адекватности социјалних давања како би се обезбедила делотворна подршка оним деловима становништва којима је најпотребнија; значајно јачање бипартитног и трипартитног дијалога на свим нивоима.

Анализирали смо наведена два извештаја како бисмо утврдили у којим сегментима је дошло до извесног напретка.


Оцена области радног права о делимичној усклађености са правним тековинама ЕУ остала је иста у односу на претходни извештај. Законодавна решења нису донета у областима права на штрајк, рада агенција за привремено запошљавање, као ни у области регулисања сезонског рада. У извештају се указује на раширеност непријављеног рада и потребу свеобухватног приступа у бављењу наведеним проблемом како би дошло до значајног смањења неформалне запослености.

У области безбедности и здравља на раду донета су подзаконска акта и правилници који регулишу заштиту трудница и дојиља, заштиту младих, као и заштиту запослених у сектору здравства.

Као и у претходном извештају, констатују се слабости у области социјалног дијалога како бипартитног, тако и трипартитног. Кључне слабости су у одсуству културе колективног преговарања, сведености колективних уговора на јавни сектор, док се колективно преговарање у приватном сектору искључиво обавља на нивоу предузећа, при чему нису доступни подаци о колективним уговорима склопљеним на овом нивоу. Извештај упућује на потребу усклађивања законодавног оквира који би допринео унапређењу капацитета социјалних партнера што би успоставило културу колективног преговарања. Иако су средства за рад Социјално-економског савета удвостручена у 2017. години, констатује се да ни до каквог напретка није дошло у трипартитном дијалогу. Новина у Извештају је стављање нагласка на одсуство укључивања социјалних партнера приликом доношења развојних политика у областима значајним за њихово деловање. Слична констатација се наводи и у делу Извештаја који се односи на организације цивилног друштва, а посебно Националног конвента о Европској унији: „Власти експертизу треба да користе много систематичније како би у потпуности искористили потенцијале које има Конвент.“ (стр.8).

У области политика запошљавања констатује се побољшање индикатора тржишта рада у 2017. у односу на 2016. и то повећање стопе запослености радно способног становништва, пад стопе незапослености радно способног становништва као и пад стопе незапослености младих. Међутим, иако је стопа запослености (15-64) порасла са 45,2% у 2016. на 46,7% у 2017., оно што се из Извештаја не види је да је у односу на индикаторе запослености наведене у претходном извештају дошло до пада запослености (стопа запосленосту у 2015. повећана је са 50,7% на 52%). Изазови који су констатовани у погледу препрека за укључивања на тржиште рада Рома, младих, особа са инвалидитетом, жена, дугорочно незапослених наводе се и у овогодишњем извештају.

У области социјалног укључивања и социјалне заштите остали су исти проблеми као и у претходном периоду: пола милиона становника не може да задовољи основне егзистенцијалне потребе, у Србији је стопа ризика од сиромаштва и социјалне искључености највиша у Европи. Упркос томе што је 7,9% становника у апсолутном сиромаштву новчану социјалну помоћ добија свега 3,7%.

У области једнаких могућности за жене и мушкарце наводи се више података о неједнакостима него у претходном извештају. Родни јаз у стопама запослености је већи него у претходном извештају, док је јаз у стопама активности на претходном нивоу. У новом извештају наведени су проблеми неактивности жена који су резултат неплаћеног кућног рада, неадекватне подршке женама у усклађивању пословних и породичних обавеза дискриминације младих жена од стране послодаваца, платног јаза, ранијег пензионисања, као и постојање законског минимума за обавезне доприносе за социјално осигурање које дестимулише формални рад са непуним радним временом.

У припремама за Европски социјални фонд није било никаквог развоја као ни у претходном периоду што је вероватно резултат слабости у администрацији: промени особља и непостојању политика за задржавање запослених што је забрињавајуће како се наводи у делу извештаја за поглавље 22 – Регионална координација и координација структурним фондовима.

Налази Извештаја који се односе на реформу јавне управе изузетно су важни за напредак у оквиру сваког поглавља, па и поглавља 19, будући да капацитети јавне управе директно утичу на квалитет и динамику усклађивања са правним тековинама ЕУ у свакој од појединачних области. Тако се у овом делу наводи: „Потребно је да јавна управа ојача капацитете за инклузивне и на подацима засноване политике као и развој законодавства. Јавне консултације на предложене законе често се спроводе само формално и са кашњењем што онемогућује све заинтересоване стране да обезбеде благовремене и квалитетне инпуте.“ Поред тога, констатује се да: „програми Владе нису доступни јавности на систематичан начин као и да се у многи извештаји не објављују редовно као што су извештаји о имплементацији годишњег плана рада владе или извештаји о имплементацији Националног акционог плана за усвајање правних тековина ЕУ.“ Посебна забринутост се изражава у погледу високе флуктуације запослених у јавној управи која води ка губитку институционалног сећања. У извештају се констатује: „Политички утицај и даље је кључан приликом попуњавања руководећих радних места, при чему 60% руководилаца у јавној управи није постављено у складу са законом већ су на позицији вршилаца дужности.“

Подаци наведени у Извештају о напретку не дају потврду да је дошло до „извесног напретка“ у области запошљавања и социјалне политике будући да:

•    није дошло до промена радног законодавства у областима права на штрајк, рада агенција за привремено запошљавање као и сезонског рада
•    бипартитни и трипартитни социјални дијалог и даље је слаб
•    сваки пети запослени ради у неформалној економији
•    социјални партнери нису укључени у креирање развојних програма
•    мање од половине радно способног становништва је запослено
•    отежан је приступ тржишту рада Ромима, женама, особама са инвалидитетом и младима (нарочито са средњошколским образовањем)
•    неједнакости између жена и мушкараца на тржишту рада перзистирају
•    стопа ризика од сиромаштва и социјалне искључености највиша умеђу европским земљама.

Сасвим јасно је исказана забрињавајућа ситуација на тржишту рада кроз следећу оцену:

„Предузети су ограничени кораци у решавању структурних проблема тржишта рада. Демографски трендови су веома негативни: убрзан пад броја становника и старење популације. Док потражња за радом расте, креирање радних места је и даље неадекватно. Емиграција високообразованих представља изазов и даље. Готово четвртина укупно незапослених има терцијарно образовање што указује на раскорак између понуде и потражње за вештинама. Једна од пет особа узраста од 15 до 24 године није запослена нити је у образовању или обуци иако постоје извесна побољшања. Активне мере тржишта рада усмерене су на младе, жене, технолошке вишкове и дугорочно незапослене. Ипак, ове мере су сувише ограничене у односу на број незапослених и углавном су једнократне као што је саветовање или сајмови запошљавања.“ (Европска комисија: Извештај о напретку Србије 2018. стр. 45-46)

Сарита Брадаш

Фондација Центар за демократију

Преузмите:

Резиме превода Извештаја о напретку Србије за период од краја 2016.