ћир lat

Живот на граници сиромаштва - дани без корице хлеба у кући

17. октобар 2018


Никад већи раст БДП-а, никад више страних инвестиција - никад већи јаз између богатих и сиромашних. Чак 40 одсто грађана не може да подмири своје месечне обавезе, а чини се да су они који живе испод апсолутне границе сиромаштва, за државу - невидљиви.



Шабан је данас добио плату. Овај отац десеторо деце за месец дана сакупио је 200 килограма пластике. Објашњава им да папир који држи у рукама значи да ће у наредних месец дана за њих бити свега 700 динара понаособ.

"Данас сам продао флаше, ове амбалаже. Ево, седам хиљада динара за месец дана", каже Шабан Османи.


Н1: Шта ви имате да купите за десеторо деце за 7.000?

"Шта купујемо? Купујемо пасуљ да кувамо, кромпир, идемо на кванташ па и тамо скупљамо. Кад нема ништа да се једе узмемо из канте, из контејнера неко смрзнуто месо или закачен хлеб", одговара Османи.

Математика је сурова и новца једноставно нема довољно. Признаје да су му деца често гладна, и да је најтеже кад треба да им саопшти да у кући нема ни корице хлеба.

"Ако ми деца траже новац, кажем - сине, немам новац, видиш да немамо ни ми кући ништа. Морате да слушате, да идете у школу, па кад се вратите, за сутрадан ће бити можда. Ако нема данас, сутра мора да буде нешто", каже Шабан Османи.

Шабан спада у шест одсто становништва Србије, који живе у такозваном апсолутном сиромаштву. Изнад замишљене црте су сви који примају преко 12.000 динара месечно. Активисти сматрају да је та бројка увредљиво ниска - по томе, није сиромашан свако ко не умре од глади.



"Оне који одређују ту границу ја питам - који је то рецепт да се за 12.000 динара особа која живи сама, која нема свој стан, прехрани. Може да се прехрани у смислу да преживи, али како ће да се обуче, како да се греје и где ће да станује", пита се Сарита Брадаш из Центра за демократију.

Иако је још пре 15 година донета Стратегија за искорењивање сиромаштва, човек који је некад у име Владе Србије покушавао да је имплементира, каже - помака нема.

"Богати постају све богатији, а сиромашни све сиромашнији. Влада, нажалост, у последње време доноси мере које не иду у правцу смањења таквог тренда - пре свега законе у области социјалне заштите. Давања су неадекватна, а подаци кажу да су износи новчане социјалне помоћи и дечијег додатка апсолутно испод сваке линије сиромаштва", сматра бивши директор Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Иван Секуловић.

Пола милиона људи у Србији живи без средстава за основне егзистенцијалне потребе, а готово 60 одсто родитеља двоје или више деце налази се у ризику од сиромаштва. Када би данас ушла у Европску унију, Србија би била њена најсиромашнија чланица.

Извор: Н1