Дошло је до одумирања заштитне и социјалне улоге државе, урушава се владавина права у коју спадају социјална и економска права, а Србија се из дана у дан удаљава од међународних стандарда. Рачун за мере штедње испостављен је онима који су најугроженији, закључак је аутора истраживања „Анализа стања социјалних и економских права у Републици Србији“ Центра за достојанствен рад.
У Медија центру Србије представљено је истраживање које уједно и алтернативни извештај Уједињеним нацијама о стању социјалних и економских права у Србији. Иван Секуловић је навео да је дошло урушавања владавине права у коју спадају социјална и економска права. Најочитији примери кршења права су нестанак медицине рада, положај ромске националне мањине и смањење социјалне помоћи.
„Сви који су у овом нормативно-правном оквиру дефинисани као радници неће имати где више да се лече. Ромска насеља су, поред фабрика, места највеће патње у овој земљи. Десетине хиљада људи у тим насељима нема приступ чистој пијаћој води, а социјална помоћ се смањује и намерно јој се отежава приступ“, навео је Секуловић.
Сарита Брадаш истакла је да су мерама штедње погођени најугруженији што је утицало на деградирање социјалних и економских права. Пензионерима су смањене пензије, смањене су плате у јавном сектору, док је накнада за незапослене недовољна за достојанствен живот. Осврнула се и на актуелне преговоре око висине минималне зараде и њеног односа са минималном потрошачком корпом:
„Минимална потрошачка корпа није направљена на основу тога шта су потребе и нутриционистички стандарди, већ на основу тога колико троши 30% најсиромашнијих у Србији. Ако упоредимо тај новац и стандарде Светске здравствене организације, онда то изгледа овако: четири пута мање воћа него што је то потребно за здраву исхрану, два пута мање поврћа и два пута мање меса и месних прерађевина“.
Марио Рељановић рекао је да је анализа показала да је дошло до одумирања заштитне и социјалне функције државе. „Савремено радно право је настало као начин ограничавања слободе уговарања између послодавца и запосленог, због тога што је послодавац у значајно бољем положају од запосленог. Са друге стране имамо и одумирање социјалне функције државе. Држава социјална давања тренутно третира као непотребни трошак“, закључио је Рељановић.
Бојан Урдаревић осврнуо се на злоупотребу уговора о привременим и повременим пословима и погрешно разумевање флексибилизације рада. „Један од врло заступљених уговора који се често злоупотребљева је уговор о привременим и повременим пословима. Користи се не само у приватном, већ и у јавном сектору. Флексибилност рада је код нас схваћена као нека врста експеримента, па се тако не ради о флексибилности него о злоупотреби“.
Жељка Јоргић-Ђокић највише се бавила колективним радним правима. „Радно ангажована лица, која нису ангажована на основу уговора о раду, немају право на учлањивање у синдикат, нити право на штрајк. Сви, осим људи који су у радном односу, ускраћени су за право да се синдикално организују и право да штрајкују. То је у супротности са међународним радно-правним законодавством, прописима и праксом,“ навела је Јоргић-Ђокић.
Данило Милић из Међународног центра Олоф Палме изразио је оптимизам јер је дошло пуно људи на промоцију истраживања и додао да је „раније био изазов да у Србији нађемо већи број организација које се баве овом темом. То се дефинитивно променило и има пуно организација са којима сарађујемо на различитим питањима“.
