Данас је дан достојанственог рада – Центар за демократију га сваке године обележава посебним акцијама, у дијалогу с грађанима, истраживањима, са намером да јавности, радницима и послодавцима, а пре свега Влади, укаже на важност стандарда достојанственог рада.
Ове године је прошлонедељни догађај у Лучанима “обојио” дан достојанственог рада и наметнуо питање може ли уопште бити речи о достојанственом раду у Србији и како га обележити у светлу тужног и поражавајућег окупљања радника Наменске. Радници окупљени пред судом у циљу одбране директора против којег се води поступак поводом погибије радника, њихових колега, вређали су, добацивали и шиканирали том приликом родитеље погинулог радника. Погинули радник изгубио је живот на свом радном месту, под околностима које би суд требало да разјасни и утврди одговорност. У сваком случају један је од многих чија безбедност на раду није била довољна. Окупљање радника Наменске можда је организовано, можда је спонтано, али то више није најважније. Њихов поступак показује дубину беде, сиромаштва и уцењености у којем живи огроман број наших суграђана – плашећи се за судбину свог посла (ако га изгубе, другог у Лучанима, а ни у околини нема), принуђени су да се, насупрот свакој претпостављеној солидарности са радником, боре за слободу свог директора.
Слика, бука и понижење радника Наменске постала је, за пар дана, парадигма положаја радништва у Србији. У том контексту данас обележавамо Дан достојанственог рада. У Србији је 2014, подсетимо, Закон о раду донет без јавне расправе. Од тада број запослених на одређено време порастао је за чак 39%, а прекарни рад озбиљно угрожава животе многих, репродукујући сиромаштво. Закон о агенцијама за запошљавање припрема се од 2015. и још није донесен! Регулисање сезонског рада “усменим уговором” приказује се као напредак и подстицај развоја. Ниске зараде далеко су од достојанственог живота, а недавно повећање минималне зараде коју прима око 350 хиљада грађана, потврдило је сумњу да минимална зарада не штити запослене, већ послодавце – минимална зарада и даље није довољна ни за минималну потрошачку корпу!
Смањење незапослености приказује се као успех насупрот чињеници да, због одласка младих, стручних и способних, притисак незапослених на тржиште рада сваке године слаби за неколико десетина хиљада људи. Међу запосленима је растући број ангажованих на привременим и повременим пословима, за које је зарада несигурна, а ионако ниски стандард неизвестан. У најгорем положају су запослени “на црно” који последице свог статуса трпе данас, али ће њихово сиромаштво бити још израженије кад достигну старост за пензију, или ако буду жртве неке повреде или несреће на раду. Дискриминација на раду и приликом тражења посла погађа жене, старије раднике, Роме, о чему сведоче последњи извештаји Заштитника грађана и Поверенице за заштиту једнакости. Уколико се запослени и осмели да покрене поступак за заштиту свог радног права, радни спорови трају предуго и правда делује недостижна.
Ипак, бранити стандарде достојанственог рада наша је обавеза, јер наше је убеђење да једино друштво које је солидарно, у којој је борба против сиромаштва истинска, у којој су социјална права запослених и њихових породица заштићена, једино има шансе за развој. Међународна организација рада дефинисала је начела достојанственог рада и поставила их као циљ који синдикати и послодаваци треба да остваре. Достојанствен рад је један од ОУН циљева одрживог развоја. Достојанствени рад и социјална сигурност, темељне су европске вредности и саставни су део програма хармонизације за земље које су кандидати за чланство. Европски стуб социјалних права усвојен је у ЕУ између осталог и као одговор на последице политике штедње.
Подсетимо на крају да Србија још није отворила преговарачко поглавље 19 – Запошљавање и социјална политика. Услов за отварање поглавља је да Влада усвоји акциони план за хармонизацију прописа у овим областима, толико важним за грађане и грађанке наше земље. Влади се изгледа не жури.
