Свим радницима и радницама, свим грађанима и грађанкама Србије, синдикатима, Међународној организацији рада и свима који се боре за радничка права, Центар за демократију честита 1. мај, празник рада.
Ове године обележавамо Празник рада у пандемији болести Covid-19 која је већ произвела огромне последице на економију и друштво, а њен утицај на рад и радне односе није још могуће сагледати у пуном обиму. Угрожени су сви радници, а посебно они ангажовани на прекарним, привременим и повременим пословима, који ће се најпре суочити с губитком посла и недостатком средстава за живот. Угрожене су од губитка посла самохране мајке које су принуђене да прекину рад ван куће ради бриге о деци у условима престанка рада вртића и школа. Јако су угрожени они старији грађани који су морали да прекину додатни рад који им омогућује да преживе уз ниске пензије. Недовољно или потпуно недефинисан правни оквир за ситуације које ствара пандемија, између осталог и рад код куће и рад на даљину, оставља простор за злоупотребе, арбитрарно тумачење и остваривање интереса послодаваца на штету запослених. Заштита безбедности и здравља на раду кључно је питање за све који су у првим редовима борбе против епидемије – лекаре, медицинске сестре, медицинске техничаре, али и за бројне друге професије и јавне службе. Поред тога што рад обезбеђује живот сваком појединцу и породици, у овом времену обавезног социјалног дистанцирања још једну функцију рада – социјалну функцију – вреднујемо на нов начин.
Имајући у виду бројне последице пандемије, предлажемо да Влада Републике Србије кроз широки друштвени дијалог о последицама епидемије COVID-19 формулише мере за заштиту социјалних и економских права најугроженијих група у нашем друштву, а нарочито радника и радница у неформалној запослености и оних ангажованих на прекарним пословима у јавном и приватном сектору; Такође, инсистирамо да Народна скупштина постане место поштовања највиших норми демократског дијалога, и да дужну пажњу посвети питањима социјалног дијалога кроз организацију јавних слушања и расправу о социјално-економским питањима у оквиру надлежних одбора и организовање јавних слушања.
Фондација Центар за демократију ће наставити да се залаже за унапређење правног оквира у области рада, за ефикаснију заштиту права, за што брже отварање преговора о Поглављу 19, и наставиће да прати примену прописа и рад институција надлежних за заштиту радних права. Указиваћемо на потребе ефикасније судске заштите радних права, заједно са синдикатима и невладиним организацијама промовишемо радна права и тражимо да се поштују, у јавном и приватном сектору, у великим компанијама и малим и средњим предузећима.
Под налетом неолиберализма - и историја борбе за радна права и постигнути стандарди заштите радних права постали су за многе питања неког прошлог времена. Сматрамо да је зато неопходно да се бар 1. маја подсетимо дуге борбе за радничка права и великих жртава радника и радница широм Европе и Америке током 19. и 20. века за право на: ограничено радно време, одмор, правичну зараду, штрајк, синдикално удруживање, колективно преговарање, безбедно и здраво радно место, а против експлоатације, дечјег рада, родне неравноправности и сваког облика дискриминације на радном месту. Социјални дијалог, као процес усаглашавања интереса синдиката и послодаваца, један је од важних исхода те борбе. Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, конвенције Међународне организације рада и Ревидирана европска социјална повеља кључни су документи којима су ова права призната, а државе обавезане да их поштују, да подносе извештаје о њиховој примени и да континуирано унапређују правни и институционални оквир заштите. Неолиберални економски модел развоја је током последње две деценије систематски настојао да релативизује радна права, увођењем тзв. флексигурности, стварањем услова за прекаризацију радне снаге, подстицај нових облика рада који су најчешће подразумевали повећање повремених послова, мање сигурности и више неизвесности за раднике. Економска криза из 2008. и одговор на њу мерама штедње још је више истакла ове процесе. Тога није била поштеђена ни Србија.
Фондација Центар за демократију већ годинама износи примедбе на Закон о раду и на друге законе који уређују радноправна питања. Сматрамо да постојање више закона који уређују радна права смањује ефикасност заштите и да би Законом о раду требало објединити радноправну регулативу. Подсећамо да су 2014. измене Закона о раду донете без јавне расправе и учешћа синдиката. Подсећамо, такође, да од Скрининга 2014. још увек није усвојен Акциони план за поглавље 19 – Социјална политика и запошљавање у оквиру приступних преговора са ЕУ што је услов за отварање тог поглавља. Такође, подсећамо да се континуирано у годишњем извештају Европске комисије Србији замера одсуство напретка у социјалном дијалогу.
