ћир lat

Брадаш: У Србији 69.000 људи на привременим и повременим пословима искључено из државног пакета

7. мај 2020


У Србији је у прва три месеца 2020. године регистровано око 69.000 људи који су радили на привременим и повременим пословима (ПП) и они су искључени из пакета државне помоћи од три минималне зараде због ублажавања последица пандемије вируса COVID-19, изјавила је истраживачица Фондације Центар за демократију Сарита Брадаш. 

Она је агенцији Бета рекла да је у јавном сектору у првом тромесечју ове године на ПП пословима било ангажовано 23.155 радника, а у приватном 45.943 радника.

Брадаш је рекла да су радници по уговорима о ПП пословима највише ангажовани у грађевинарству и прерађивачкој индустрији и да су „невидљиви“ у Националној служби за запошљавање (НСЗ). 

„Они немају право на финансијску надокнаду због незапослености од НСЗ јер по Закону о раду могу да буду ангажовани на уговоре о ПП пословима само четири месеца у току календарске године, а за надокнаду би морали имати минимално осигурање од годину дана“, рекла је Брадаш.

Она је истакла да би било логично да су и они добили помоћ државе од три минималне зараде јер су такву врсту субвенција добиле и неке фирме које нису претрпеле значајну штету због пандемије.

Економски саветник у синдикату УГС „Независност“ Зоран Ристић рекао је да је тај модел ангажовања радника уведен да би незапослени премостили период до трајног запослења и да би се послодавцима омогућило да заврше неке привремене послове.

„У пракси се то често злоупотребљава и радници су на те уговоре упослени и по више година иако би годишње смели само четири месеца. Послодавац плаћа порезе и доприносе на њихове зараде које су значајно мање него да су запослени на одређено или неодређено време“, рекао је Ристић.

Додао је да се тим радницима плаћају порези и доприноси само на дане у којима су упослени што значи да се викенд дани изузимају из обрачуна, па су и дажбине и зараде значајно мање, а радници немају право на одмор, боловање и друга права из радног односа.

Он је рекао да ће се УГС „Независност“ борити да се тај вид ангажовања радне снаге искључи из Закона о раду.

Секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Зоран Михаиловић рекао је да иако такав вид радног ангажовања не спада у категорију радног односа, те раднике је требало обухватити државним пакетом помоћи.

„Нисам сигуран да је легитимно то што су ти људи искључени из државне помоћи иако међу њима има и пензионера, па би ту врсту ангажовања требало брисати из Закона о раду“, рекао је Михаиловић.

Извор: Нови магазин/Бета