ЗАРАДА
Запослени има право на одговарајућу зараду, која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду. Закон о раду гарантује запосленима једнаку зараду за исти рад или рад исте вредности који остварују код послодавца. Зарада се састоји од зараде за обављени рад и време проведеног на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду.
Зарада за обављени рад и време проведено на раду састоји се од основне зараде, дела зараде за радни учинак и увећане зараде.
Основна зарада одређује се на основу услова утврђених правилником, потребних за рад на пословима за које је запослени закључио уговор о раду и времена проведеног на раду.
Зарада за радни учинак се одређује на основу квалитета, обима обављеног посла и односа запосленог према радним обавезама.
БРУТО ЗАРАДА
Бруто зарада је плаћена од стране послодавца у новцу директно запосленом пре умањења за порез на доходак физичких лица и доприносе за обавезно социјално осигурање. Сви бонуси су укључени, без обзира да ли су редовно плаћени (нпр. 13 плата, празинични бонуси, дивиденде, накнада за неузимање годишњег одмора).
НЕТО ЗАРАДА
Нето зарада представља део бруто плате коју запослени стварно може да потроши, а израчунава се одузимањем доприноса за социјално осигурање и пореза на приходе, које плаћа послодавац.
МИНИМАЛНА ЗАРАДА
Минимална зарада је најнижа зарада коју су послодавци законски обавезани да исплате својим радницима.
Закон о раду предвиђа право запосленог на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду. Минимална зарада одређује се на основу минималне цене рада утврђене у складу са овим законом, времена проведеног на раду и пореза и доприноса који се плаћају из зараде. По истеку рока од шест месеци од доношења одлуке о увођењу минималне зараде послодавац је дужан да обавести репрезентативни синдикат о разлозима за наставак исплате минималне зараде. Послодавац је дужан да минималну зараду исплати запосленом у висини која се одређује на основу одлуке о минималној цени рада која важи за месец у којем се врши исплата.
Минимална цена рада утврђује се одлуком социјално-економског савета основаног за територију Републике Србије (СЕС). Ако СЕС не донесе одлуку у року од 15 дана од дана почетка преговора, одлуку о висини минималне цене рада доноси Влада Републике у наредном року од 15 дана.
НАКНАДА ЗАРАДЕ
Накнада зараде се остварује без рада, у случајевима који су одређени законом или аутономним актима. Запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа. Запослени има право и на накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад, због смањења обима рада до којег је дошло без кривице запосленог и за време наређеног прекида рада.
ДОСТОЈАНСТВЕН РАД
Достојанствен рад, као идеју и циљ увела је Међународна организација рада (МОР) 1999. године и дефинисала га је као продуктивно радно место на коме се штите права радника, где се радом може зарадити пристојна зарада и где постоји одговарајућа социјана заштита радника.
НЕПОСРЕДНА ДИСКРИМИНАЦИЈА
Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица због његовог одн. њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољни положај, или би могли бити стављени у неповољни положај.
ПОСРЕДНА ДИСКРИМИНАЦИЈА
Посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица због његовог одн. њиховог личног својства ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.
ЗЛОСТАВЉАЊЕ НА РАДУ
Злостављање јесте свако активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених код послодавца које се понавља, а које за циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја запосленог и које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу раскине радни однос или откаже уговор о раду или други уговор.
УЗНЕМИРАВАЊЕ
Узнемиравање јесте свако нежељено понашање узроковано повредом било ког заштићеног својства из закона, које представља повреду достојанства субјекта заштите, и које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.
СЕКСУАЛНО УЗНЕМИРАВАЊЕ
Сексуално узнемиравање јесте свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.
СИНДИКАТ
Синдикатом се сматра самостална, демократска и независна организација запослених у коју се они добровољно удружују ради заступања, представљања, унапређења и заштите својих професионалних, радних, економских, социјалних, културних и других појединачних и колективних интереса.
РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТ
Репрезентативним синдикатом код послодавца сматра се синдикат који испуњава услове за репрезентативност и у који је учлањено најмање 15% запослених од укупног броја запослених код послодавца. Репрезентативним синдикатом код послодавца сматра се и синдикат у грани, групи, подгрупи или делатности у који је непосредно учлањено најмање 15% запослених код тог послодавца.
КОЛЕКТИВНО ПРЕГОВАРАЊЕ
Подразумева све преговоре који се одвијају између послодаваца, групе послодаваца или једног или више удружења послодаваца, са једне стране, и једног или више радничких организација, са друге стране са циљем да се закључи колективни уговор.
ЗАПОСЛЕНИ
Запослени у смислу ЗОР јесте физичко лице које је у радном односу.
ПОСЛОДАВАЦ
Послодавац у смислу ЗОР јесте домаће, односно страно правно или физичко лице које запошљава, односно радно ангажује, једно или више лица.
САМОЗАПОСЛЕНИ
Самозапослени су лица која раде самостално у властитом предузећу, установи, приватној радњи или на пољопривредном имању, као и лица која обављају самосталну професионалну делатност или неки други посао за сопствени рачун.
РАДНИ ОДНОС
Радни однос је добровољни правни однос запосленог и послодавца, са правима, обавезама и одговорностима утврђеним законом, колективним уговором или другим актом
НЕСТАНДАРДНИ ОБЛИЦИ ЗАПОШЉАВАЊА
Нестандардни облици запошљавања се односе на послове који излазе изван оквира стандардних пословних аранжмана, укључујући привремени и повремени рад, рад са непуним радним временом, рад преко агенција и подуговарање, зависно самозапошљавање, као и хонорарне послове, укључујући прикривене радне односе, који се одликују кратким, променљивим и често непредвидљивим радним временом. Овакав рад може бити формалан и неформалан.
ПРИВРЕМЕНО ЗАПОСЛЕЊЕ
Привремено запослење укључује рад по уговору на одређено време, насупрот сталног рада где не постоји крајњи датум.
РАДНО ВРЕМЕ
Радно време је временски период у коме је запослени дужан, односно расположив да обавља послове према налозима послодавца, на месту где се послови обављају, у складу са законом.
ПУНО РАДНО ВРЕМЕ
Пуно радно време износи 40 часова недељно. Општим актом може да се утврди да пуно радно време буде краће од 40 часова недељно, али не краће од 36 часова недељно. Пуно радно време запосленог млађег од 18 година живота не може да се утврди у трајању дужем од 35 часова недељно, нити дужем од осам часова дневно.
НЕПУНО РАДН О ВРЕМЕ
Непуно радно време јесте радно време краће од пуног радног времена. Запослени који ради са непуним радним временом има право на зараду, друга примања и друга права из радног односа сразмерно времену проведеном на раду, осим ако за поједина права законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено. Запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време.
ПОВРЕДА НА РАДУ
Повреда на раду је појава у току обављања посла, која доводи до физичке или менталне повреде.
Повреда на раду, у смислу Закоан о здравственом осигурању, је свака повреда, обољење или смрт настала као последица нереће на послу, односно као последица неочекиваног или непланираног догађаја, укључујући и акт насиља који је настао услед рада или је повезан са радом и који је довео до повреде, обољења или смрти осигураника која је наступила одмах или у периоду од 12 месеци од дана настанка повреде на раду.
Закон о ПИО повреде на раду сматра и: повреду осигураника на редовном путу од стана до места рада или обрнуто; повреду осигураника на путу предузетом ради извршења службених послова; на путу предузетом ради ступања на рад; обољење осигураника које је настало као непосредна и искљичива последица неког несрећног случаја или више силе за време обављања посла; повреда коју осигураник претрпи у вези са коришћењем права на здравствену заштиту услед повреде на раду или професионалне болести.
ПОВРЕДА СА СМРТНИМ ИСХОДОМ
Повреда са смртним исходом односи се на повреду на послу, која доводи до смрти жртве у року од годину дана од дана повреде.
ОЗБИЉНА ПОВРЕДА НА РАДУ
Озбилљна повреда на раду је повреда на раду која као резултат има више од три дана одсуства са посла. Само пуни календарски дани одсуствовања са посла се узимају у обзир, не рачунајући дан када се десила несрећа.
