ћир lat

Добра пракса

2. април 2012 | добра пракса


Последњих година мултинационалне корпорације су се суочиле са растућим критикама како од стране потрошаца, локалних заједница, невладиних организација, па чак и Организације уједињених нација, да не обраћају пажњу на негативне ефекте свог пословања. У сталној трци за профитом, компаније су оптуживане како за угрожавање права везаних за рад, тако и за уништавање животне средине. Као резултат ових критика, међу менаџерима се полако развија свест да, на глобалном нивоу, пословне одлуке и активности могу имати непредвидиве последице на различитим нивоима друштва и на простору много већем од оног на коме непосредно делује компанија. Како расте та свест, тако се развија и идеја да корпорације треба да осигурају да њихова делатност нема негативно дејство на различите групе у друштву – раднике које саме запошљавају, потрошаче, локалне заједнице, као и различита јавна добра међу којима животна средина све више укида границе између општина, региона, држава, па и континената. Компаније почињу да разумеју да заједно са слободним тржиштем и правима које произлазе из тог принципа, иду и обавезе и одговорности. Зато компаније данас настоје да спрече да њихове пословне делатности угрозе добробит људи, добровољно приступају пословним удружењима и организацијама које установљавају нове пословне стандарде понашања у бизнису, или настоје да, у партнерству са локалном заједницом или невладиним удружењима, спроводе пројекте за развој локалне заједнице. Предности поштовања економских и социјалних права на радном месту су бројна. Поред подизања угледа у јавности и пословном окружењу, компаније постају конкурентније, смањују ризике у пословању, остварују већу продуктивност и унапређују однос са својим радницима. Према најновијем истраживању UN Global Compact-a/Глобалног договора које је обухватило 20 000 компанија из целог света и чији резултати су објављени у књизи „Водич за бизнис у успостављању партнерства са невладиним организацијама и Уједињеним нацијама“, преко 73% компанија сматра да ће партнерски односи са организацијама цивилног друштва и другим друштвеним актерима бити од кључне важности за саме компаније у наредне три године. Као главни разлог за успостављање партнерстава са цивилним друштвом наводи се ефикасније спровођење програма друштвене одговорности компанија, као и изградња поверења у заједници Наравно, ове промене у понашању корпорација су споре и у многим случајевима постигнути резултати су само наизглед позитивни, а неки имају за циљ само промоцију компаније. Ипак, увођење нових интерних процедура пословања или прихватање одређеног кодекса понашања у бизнису је започет процес, процес који утиче на многе компаније да се упусте у изградњу сопствене стратегије за корпоративну друштвену одговорност. Важно је нагласити да се друштвена корпоративна одговорност не види само кроз различите видове донација и помоћи локалној заједници у којој се сама компанија на једноставан начин промовише. Друштвена корпоративна одговорност је много више партнерство са свим релевантним актерима у локалној заједници које иде за тим да се заједнички реалиизује пројекти засновани на стварним потребама заједнице. Међутим, први ниво деловања компанија у области друштвене корпоративне одговорности је начин на који оне третирају своје запослене. У Србији се све више говори о друштвеној корпоративној одговорности коју, као неку врсту модерног метода пословања, све више примењују велике светске компаније. Све је више домаћих предузећа која уводе разне облике добре праксе у овој области. Мишљења смо да је добро да се са њиховим искуством упознају и друге компаније како би кренуле њиховим путем.