ћир lat

Како неко може да отпусти раднике за 2 дана а да му не измири заостала дуговања?



На овај корак смо се одлучиле јер очигледно "саветници" на бироу служе само да седе у канцеларији и уредно примају своје зараде. Наиме, од 01.01.2012 до 01.11.2013 смо биле запослене у једној фирми на руководећим местима која се бавила дистрибуцијом поште. Власник фирме нас је 29.10.2013 обавестио да се фирма затвара од 01.11.2013. Замолио нас је да останемо волонтерски у фирми још 15 дана да завршимо обавезе према клијентима и осталим запосленима, што смо ми из добрих намера и прихватиле,а он нам враћа тако што нам још увек није уручио решење о престанку радног односа као и радну књижицу. Такође нам је остао дужан и 7 зарада од тога 3 из прошле године и 4 из ове. Наравно ове поменуте 3 не жели ни да призна и нема намеру да их исплати. Како смо остале без после у 2 дана нама су неопходне те плате да би могле да пребродимо период до проналаска новог посла ( с обзиром да смо обе подстанари), што је опет равно тражењу игле у пласту сена. Данас смо посетиле биро рада и на наша питања да ли има послодавац право да нам задржава радну књижицу, да ли имамо право на новчану надокнаду и још нека добиле смо одговоре да нису стручне, да не могу по службеној дужности да нас усмеравају, све зависи по којем члану закона вас одпусте и да имамо рок на пријаву до 30 дана од тренутка престанка радног односа. На знам само из ког разлога се зову саветници и које је њихово задужење. На основу њиховог одговора и из онога што је нама послодовац изјавио долазимо да мишљења да су права радника никаква тј. равна нули, а послодавци заштићени као бели медведи. Није нам јасно како неко може да одпусти раднике за 2 дана, да му не измири заостала дуговања, а о исплати отпремнине не смемо ни да помислимо и да га у буквалном смислу баци на улицу? А ако радник одлази из фирме мора да одради и отказни рок од 10 па до месец дана? Такође, желимо да нагласимо да смо све плате добиле на раку те да су нам доприноси уплаћивани ретроактивно и да смо већи временски перио биле без здраствене књижице.

Савети

Рокови за исплату зараде

Закон о раду у члану 50. прописује да пуно радно време износи 40 часова недељно, ако истим законом није друкчије одређено. Општим актом послодавца може да се утврди радно време краће од 40 часова недељно, али не краће од 36 часова недељно. Запослени који ради од 36-40 сати недељно остварује сва права из радног односа као да ради са пуним радним временом. Члан 55. Закона прописује да радни дан, по правилу, траје осам часова, а да послодавац код кога се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и организација рада то захтева - радну недељу и распоред радног времена може да организује на други начин. Одредбама члана 110. Закона о раду предвиђено је да се зарада исплаћује у роковима утврђеним општим актом и уговором о раду, најмање једанпут месечно, а најкасније до краја текућег месеца за претходни месец. Чланом 273. истог Закона предвиђено је да ће се новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара  казнити послодавац са својством правног лица ако није исплатио зараду у новцу, осим у случају из члана 45. Закона (рад са кућним помоћним особљем). Надзор над спровођењем Закона о раду врши инспекција рада. Закон о раду је одредбама члана 268-272 прописао надлежности инспекције рада. Надзор над применом закона, других прописа о радним односима, општих аката и уговора о раду, којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених врши инспекција рада. У вршењу инспекцијског надзора, инспектор рада је овлашћен да решењем наложи послодавцу да у одређеном року отклони утврђене повреде закона, општег акта и уговора о раду. Послодавац је дужан да, најкасније у року од 15 дана од дана истека рока за отклањање утврђене повреде, обавести инспекцију рада о извршењу решења. Инспектор рада поднеће захтев за покретање прекршајног поступка ако нађе да је послодавац, односно директор или предузетник, повредом закона или других прописа којима се уређују радни односи извршио прекршај. Ако инспектор рада нађе да је решењем послодавца о отказу уговора о раду очигледно повређено право запосленог, а запослени је повео радни спор, на захтев запосленог одложиће својим решењем извршење тог решења - до доношења правноснажне одлуке суда. Запослени може поднети захтев у року од 30 дана од дана покретања радног спора. Инспектор рада је дужан да донесе решење о одлагању извршења решења послодаваца о отказу уговора о раду у року од 15 дана од дана подношења захтева запосленог, ако су испуњени напред наведени услови. Против решења инспектора рада може се изјавити жалба министру у року од осам дана од дана достављања решења. Жалба на решење из члана 271. овог закона не одлаже извршење решења. Министар је дужан да у року од 15 дана од дана пријема жалбе одлучи по жалби. Против коначног првостепеног решења не може да се покрене управни спор.  

Послодавац дужан да вам по престанку радног односа врати радну књижицу и уредну одјаву са обавезног социјалног осигурања

Због неисплаћених зарада потребно је покренути парнични поступак подношењем тужбе основном суду због накнаде потраживања.