ћир lat

Директорка ме је одјавила са радног места без уплаћених пореза, доприноса, плата и без мог сазнања

17. новембар 2012 | дуговање зарада, надлежност инспекције рада, одјава запослених

Поштовани, обраћам Вам се поводом преваре и обмане које сам доживела приликом рада у једној агенцији. Запослила сам се, преко Националне службе за запошљавање, на одредјено време од 3 месеца у једној агенцији, на радном месту Пословни секретар. Започела сам радни однос 16.04.2011. Од 25. О6. 2011. до 10.07. 2011. године, сам била на боловању, због хроничних проблема са стомаком, који су у овом тренутку изазвани услед стреса који сам трпела на послу. У току мог боловања, директорка ме је 11.07.2011. одјавила са радног места, без уплаћених пореза, доприноса и плата, без мог сазнања, са оправдањем да ми је слала да потпишем папире за отказ на кућну адресу које ја никада нисам добила, као и врло битно, није послала никакво упозорење пре тога. Послодавац ми је рекао да ћу бити запослена и примљена у стални радни однос. Једини уговор који сам ја потписала и који је гласио од 01.05. до 01.08. 2011. је био уговор за привремене и повремене послове. Након доласка инспекторке, која је утврдила неправилност , захтевала је да нам поништи постојећи уговор о привременим и повременим пословима, и да нам да Уговоре о раду., на шта је госпођа директорка пристала и да би ми били од 01.06.2011. пријављени на законски Уговор о раду. Првобитну грешку је начинила Националана служба за запошљавање јер није вршила проверу будућих послодаваца, као и да није направила увид у све уговоре запослених за које је посредовала посредовала и у којима би установила да је прекршен закон при запошљавању преко Националне службе а то је да је послодавац у обавези да прими запосленог у радни однос. Након подношења пријаве испекцији рада и излажења додељеног инспектора на терен, констатовано је да сам током маја месеца била пријављена за обављење привремених и повремених послова и да на основу тога послодавац није дужан да ми исплати накнаду као и да инспекција нема законске могућностуи да ме заштити јер нисам била у законски предвиђеном радном односу. Да ли је то заиста могуће? Да не постоји ниједан закон који то може да регулише? Или је дотична инспекторка можда корумирана , или има везе са мојим бившим послодавцем? Као и то да ми је речено од надлежне инспекторке да ми боловање ништа не значи, као и то да је небитно што ја нисам примала упозорење о отказу, нити уопште била обавештена о њему? С обзиром да сам утврдила доста неправилности у раду додељене ми инспекторке, као и да нисам видела резулате њиеног надзора, ста ми ви предлажете, како да решим ову ситауацију? Да ли можда да се обратим директно начелнику, генереалном инспекторату, да ли можда да им споменем да ћу се жалити Министраству раду, или можда да ћу цео случај испричати телевизијама? Зашто није поднет прекршајни поступак после посете инспекције? Такође, обратила сам се и Националној служби да ме заштити јер их сматрам одгворним, сто сам остала ускраћена за месечну плату у мају због неважећих уговора јер “инспектор нема законских могућности да ме заштити” али ту још увек чекам одговор, као и Пореској инспекцији, ни ту нисам добила никакв одговор. Атмосфера у којој сам радила као и професионални однос послодавца према запосленима био је испуњен са огромном количином мобинга који се кретао од свакодневног вређања, омаловажавања, интелектуалног деградирања сваког поједница у њеном окружењу. Уговорена обавеза коју директорка није испунила је 40.000 нето зарада са накнадама за топли оброк и превоз, прековремени рад за 7 радних субота од 5 радних сати као и за остварене радне дане у месецу јуну до краја боловања. Молим Вас да ме законски заштитите и помогнете да остварим своје законски загарантовано право, да будем плаћена за свој рад.

Савети

Коме се обратити због неплаћеног рада и мобинга?

Што се злостављања на раду тиче, Инспекција рада је била у праву када је рекла да она није надлежна, али су у том случају требали да вас посаветују на који начин да покренете поступак посредовања код послодавца, односно под којим условима можете да покренете поступак судске заштите, или поступак пред Агенцијом за мирно решавање радних спорова. Што се тиче прековременог рада, инспекција је итекако била надлежна, према члану 268-272 Закона о раду, јер је у питању поступање послодавца за које се прекршајно одговара, и за шта су предвиђене високе новчане казне, а уз то, инспектор рада је могао да изрекне меру послодавцу и да га обавеже на исплату потраживања по основу прековременог рада. Ако вам је радни однос престао из неког разлога који може указати на незаконит отказ, стоји вам на располагању или обраћање Агенцији за мирно решавање радних спорова, или покретање судског поступка због незаконитог отказа у року од 90 дана од добијања решења о престанку радног односа, где бисте у оквиру тужбеног захтева истакли и потраживање које имате према послодавцу у погледу прековременог рада. Уколико вам је радни однос престао истеком рока на који је заснован, преостаје вам да у погледу потраживања по основу прековременог рада покренете парнични поступак против послодавца. Што се тиче инспекције рада, она је овлашћена да поступи по пријави у року од месец дана, што је овде и учињено, међутим, уколико сте инспектору скренули пажњу да вам престаје радни однос, он је требао да се руководи начелом благовремености. У колико сте незадовољни поступањем инспектора рада, можете упутити притужбу на рад инпектора, коју достављате у просторијама инспекције којој сте се обраћали, али је насловљавате на директорат Инспектората.

Случај је потребно пријавити инспектору за безбедност и здравље на раду како би послодавац прекршајно одговарао због кршења законских одредби

Послодавац је након повреде која је од стране стручног лица (доктора у Ургентном центру) квалификована као тешка телесна повреда, био дужан да без одлагања, а најкасније у року од 24 часа то пријави Управи за безбедност и здравље на раду, односно њиховом дежурном инспектору, у супротном прописана је новчана казна од 800.000 до милион динара. Поводом ове чињенице случај је потребно пријавити инспектору за безбедност и здравље на раду како би послодавац прекршајно одговарао због кршења законских одредби. Послодавац је био дужан да за време боловања исплаћује накнаду зараде у висини од 100%, и због тога би требало упутити пријаву надлежном инспектору рада. Ако радник доживи повреду на раду или у вези са радом, има право на новчану накнаду од послодавца за насталу штету ако су испуњена следећа два услова: 1) мора постојати субјективна или објективна одговорност послодавца, и 2) радник при раду не сме бити необазрив и не сме радити без прописане заштитне опреме, односно не сме да се понаша у супротности са правилима заштите на раду. Послодавци углавном своју одговорност за повреде радника на раду осигуравају у осигуравајућим кућама кроз осигурање од грађанске одговорности. У том случају одштетни захтев се прослеђује одговарајућој осигуравајућој кући која након тога одређује основу одштетне одговорности и саму висину одштете. Ако послодавац није осигурао своју грађанску одговорност, одштетни захтев за настале повреде на раду усмерава се директно на послодавца.У том случају подноси се тужба где се у тужбеном захтеву може захтева накнада нематеријалне штете- односно повреда која се догодила на радном месту, али се може захтевати и потраживање у висини од 35% које није исплаћивано на име боловања. У питању је парнични поступак пред основним судом надлежним за место у коме се налази седиште послодавца. Из наведеног се не види да ли је премештај уследио након што је потписан анекс уговора. Уколико је анекс изостао, нема правног основа за премештај, што је потребно такође истаћи у пријави инспектору рада.