ћир lat

Сада немам ни потписан споразумни раскид уговора, ни отказ уговора о раду



Поштовани, замолио бих Вас да ми дате правни савет у вези мог проблема: Био сам запослен на пробном раду у трајању од три месеца. У уговору је писало да је отказни рок до 30 дана. Ја сам радио од 05.08. до 30.09. и у периоду од 30.09. до 15.10. сам био на боловању због упале плућа и то је било боловање 100 %. У међувремену су ме у периоду од 30.08. до 03.09. два пута терали да потпишем споразумни раскид уговора без отказног рока на шта нисам пристао због боловања. Документацију о боловању сам уредно проследио препорученом поштом компанији. Сада немам ни потписан споразумни раскид уговора, ни отказ уговора о раду. Такође у уговору о раду стоји бруто зарада посебно у односу на топли оброк и регрес. На моје инсистирање да пошаљу обрачун за август месец пошто смо примили само део који се односи на бруто зараду рекли су да у бруто зараду улази и топли оброк и регрес а да обрачуне о заради не штампају. Тренутно нису исплатили зараде за септембар и октобар (наводно немају средстава за исплату зарада). Од материјалних средстава компаније поседујем мобилни телефон који још нису тражили да се раздужим. Радну књижицу ми нису вратили иако имам обавезу, рок 30 дана да се пријавим код Националне службе за запошљавање. Посаветујте ме како да поступим у даљем наступу према послодавцу и да ли поново да тражим обрачун плате. До сада су били сасвим коректни односи.

Савети

Како се уручује отказ уговора о раду

Отказ уговора о раду не може бити упућен путем СМС-а. Према члану 185.Закона о раду Уговор о раду отказује се решењем, у писаном облику, и обавезно садржи образложење и поуку о правном леку. Решење мора да се достави запосленом лично, у просторијама послодавца, односно на адресу пребивалишта или боравишта запосленог. Ако послодавац запосленом није могао да достави решење у дужан је да о томе сачини писмену белешку. Тада се решење се објављује на огласној табли послодавца и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеним. Како сте радили без уговора о раду, односно на црно, послодавац је могао у сваком тренутку да прекине ваше ангажовање, јер нисте поседовали правни основ који вас штити од незаконитог престанка радног односа. Рад на црно додатно компликује ситуацију када је у питању отказ од стране послодавца, јер фактички нигде се није водило да је запослени радио на том радном месту. Уколико поседујете било какав доказ да сте за тај период рада били код послодавца у питању, на пример, уплате на рачун, обрачун плате, било какав документ послодавца са Вашим потписом, сведоке- остале запослене којиће потврдити ваш рад, можете се обратити Инспекцији рада, мада ћете од њих добити одговор да пошто нисте више радно ангажовани код тог послодавца, они не могу ништа да ураде, што и јесте истина, јер Инспекција рада има надлежности само када запосленог затекне без уговора на радном месту. Али уколико планирате покретање судског поступка, добро је да поседујете написмено да сте се обратили Инспекцији, мада у овом случају касно. Потом, можете поднети тужбу надлежном суду- Основном суду, одељењу за радне спорове, у којој ћете тужити послодавца и захтевати утврђивање постојања радног односа, а уз то и враћање на рад због незаконитог отказа, али је на Вама да у поступку касније докажете да сте заиста били радно ангажовани код послодавца у датом периоду, да би тај фактички рад могао да се конвертује у легалан радни однос.

Тужбу за злостављање може поднети само запослени што ви у овом случају више нисте

На основу изнесених података, нема правног основа за подношење тужбе за мобинг из разлога што према Закону о спречавању злостављања на раду, када је злостављање на раду вршено од стране другог запосленог, што се догодило у  вашем случају, јер је директан супервизор такође запослени, а не одговорно лице у правном лицу, судском поступку поводом злостављања на раду мора претходити захтев за покретање поступка посредовања код послодавца. Није неопходно да је тај поступак спроведен или да је неуспешано окончан, већ је само довољна ваша иницијатива за његово покретање- која се доказује поднетим захтевом. Такође, тужбу за злостављање може поднети само запослени, што ви у овом случају више нисте. Што се тиче привремене спречености за рад, која вам је узета као разлог за отказ уговора о раду, према Закону о раду и члану 103. запослени је дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад. У случају теже болести, уместо запосленог, потврду послодавцу достављају чланови уже породице или друга лица са којима живи у породичном домаћинству. Ако запослени живи сам, потврду је дужан да достави у року од три дана од дана престанка разлога због којих није могао да достави потврду. Ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом. Према Закону, привремена спреченост за рад, као таква, не може бити разлог за отказ уговора о раду од стране послодавца, али послодавац може отказати уговор о раду уколико постоји злоупотреба привремене спречености за рад од стране запосленог, што је вероватно послодавац узео у обзир у вашем случају, јер нисте поступили у складу са Законом. Уколико сматрате да вам је отказ уговора о раду уследио незаконито, можете покренути радни спор због незаконитог отказа, подношењем тужбе надлежном суду за радне спорове у вашем месту, најкасније у року од 90 дана од дана када вам је решење уручено.

Послодавац није могао ни смео без пристанка запослених да користи и располаже њиховим личним подацима

Отварање рачуна у банци може да буде условљено у тренутку ступања у радни однос, и одредбе о томе требало би да постоје у уговору о раду. У том тренутку послодавац може да захтева од запосленог који ступа на радно место да отвори рачун у банци са којом послодавац има сарадњу. Све након тога није допуштено. Послодавац није могао ни смео без пристанка запослених да користи и располаже њиховим личним подацима, јер је то супротно Закону о заштити података о личности. Одбијање отварања рачуна у банци не може бити разлог за отказ уговора о раду. Због оваквог поступања, потребно је случај пријавити надлежној инспекцији рада у што краћем року. Уколико се ово питање тиче више запослених, запослени могу заједно послодавца пријавити инспекцији рада заједничком пријавом.