ћир lat

Отказ сам добила јер сам одбила да трчим до радног места на заповест шефа

27. децембар 2012 | Повереник за заштиту равноправности, притужба, самохрани родитељ

За кратко време проведено у једној фирми доживела сам доста лоших ствари, понижавања, претњи, драња из свег гласа пред осталим радницама, оптужби. Што је осталим радницама било дозвољено и пролазило непримећено то за мене није важило. Ја нисам могла да радим у обући која је намењена  лаборанткињама (радила сам у ципелама скоро два бр.веће) друге раднице су могле, ја нисам смела да касним са паузе за кафу или ручка, јер сам била изгрђена, друге раднице су могле. Пред свима ми је сменовођа рекла да ме прати и мери време и још једно кашњење и ишутираће ме из фирме заједно са шефом...то су њене речи. Отказ добијам јер сам одбила да трчим до радног места на заповест шефа.  Мислите ли да имам нека права и могу ли се предузети неке мере против ових људи који су нанели повреду на моје достојанство? На моје питање једном приликом зашто се не дере и на колегиицу са којом сам заједно отишла на паузу и заједно се вратила сменовођа ми је одговорила да сам ја крива. Пребацивали су ме са једног места на други, ћутала сам и радила, никада нисам одбила ни један посао, нисам каснила на посао мада сам путник, нису имали неког јаког разлога за отказ. Једноставно су у мени видели неког на коме ће моћи да покажу како су они моћни, пошто су знали да сам самохрана мајка и да ми посао преко треба, или им се нисам допала. Не знам стварно ни један други адекватни разлог. Боли ме јер ја сам особа која признаје кривицу а у овом случају уопште не видим да сам ја погрешила. Очекујем Ваш одговор.

Савети

Незаконит отказ и поступање поступка пред судом за мобинг

Према Закону о раду, чл. 195 због незаконитог отказа може се покренути радни спор у року од 90 дана од дана када је уручено решење о престанку радног односа. Отказ се сматра незаконитим ако је разлог отказа супротан законским одредбама наведеним у члану 179 Закона о раду односно ако је супротан следећим разлозима: ако запослени не остварује резултате рада, односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради; ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду; ако запослени не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца; ако запослени учини кривично дело на раду или у вези са радом; ако се запослени не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана истека рока за неплаћено одсуство или мировање радног односа у смислу овог закона; ако запослени злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад; ако запослени одбије закључење анекса уговора о раду у смислу члана 171. став 1. тач. 1) - 4) овог закона; ако запослени одбије закључење анекса уговора о раду у вези са чланом 33. став 1. тачка 10) овог закона; ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла. Уколико сматрате да разлог престанка вашег радног односа не следи ни из једног од поменутих разлога, постоји правни основ да покренете судски поступак подношењем тужбе. Што се тиче мобинга, за који се води посебан поступак, у овом случају не можете да покренете поступак пред судом, јер ту тужбу могу поднети само запослени, а ви то нисте више. Такође, проблем је кога бисте теретили за злостављање на раду, ако је поменутом лицу које је вршило злостављање престао радни однос у међувремену.