ћир lat

Ради глобално зарађуј локално

25. јул 2017


Рад преко интернета све већем броју људи представља примамљиву опцију за зараду. Међутим, иако је мрежа глобална услови рада и зараде су локални. Управо из тих разлога неке компаније ангажују све већи број људи из Србије као „високообразовану а јефтину радну снагу“.



Платформе за рад преко интернета и за онлајн едукацију спадају у растуће бизнисе последње деценије. Негде на раскршћу те две области налазе се компаније за подучавање енглеског језика преко интернета и њихово атрактивно тржиште, које само у Азији достиже годишњи раст од 20,5%.

Bibo Global Opportunity и TutorAbc две су највеће компаније у тој области од оних које регрутују наставни кадар из земаља бивше Југославије. Тако неколико хиљада људи са ових простора остварује свој главни или допунски приход држећи часове ученицима из Јапана и Кине – циљних земаља поменутих компанија.


Преко нета плата 1.000 евра

Наставници Bibo подучавају и зарађују из удобности својих домова и имају флексибилно радно време, што им омогућава да уживају у савршеном балансу између живота и посла.

Текст рекламног спота за Bibo добро сумира уобичајене представе о предностима рада преко интернета. Ипак, за раднике из сиромашних земаља, каква је Србија, најпримамљивија је могућност приступа клијентима/послодавцима из богатијих земаља. Такве предности често се илуструју причама о познанику програмеру који опуштено заради 1.000 евра месечно преко нета, и неретко су праћене убеђењем да се пословима на интернету превазилазе неповољности локалног контекста.

Међутим, у пракси се показује да сфера дигиталног рада није независна од географског положаја радника. Другим речима, висине примања, запошљивост или социјална сигурност у матичној држави радника/це утичу на њене онлајн могућности. Најједноставнији пример је управо то колико можете да наплатите свој рад. Будући да је послодавцима на располагању глобална радна снага, и будући да већи део оних који нуде свој рад преко интернета живе у сиромашнијим државама, веома је лако снижавати цену рада.

Наиме, како аутори Дигиталног рада и развоја (1) показују, послодавци су углавном концетрисани у неколико држава, претежно оне с јаким економијама. Уз то, потражња за радном снагом знатно је мања од понуде на дигиталном тржишту рада.

Ситуација је веома слична када су онлајн платформе за учење енглеског у питању. На то указује и понашање компаније Bibo, која је у релативно кратком временском периоду неколико пута смањивала цену часа за наставнике/це из Србије. То нам је потврдила и наша саговорница, која предаје енглески преко те компаније:

Они који су се први запослили добили су уговор на два долара по часу. После извесног времена цена је смањена на 1,8 и напослетку на 1,4 долара. Из праксе се до сада показало да је добијање уговора с већом ценом рада готово немогуће, без обзира на квалилтет услуге коју појединац пружа.

За разлику од цене радне снаге, законски оквири рада преко интернета знатно лакше превазилазе просторна ограничења, наиме она које поставља национално законодавство. То може да буде донекле од користи за раднике/це, јер им пружа могућност да избегну плаћање пореза и доприноса, што је, на пример, за наставнике/це енглеског језика фирми Bibo и TutorAbc веома значајно, будући да њихове зараде нису довољне да би им се исплатило да раде легално.

Али, већу корист од флуидних законских оквира извлачи опет послодавац, који не трпи правни притисак кад су услови рада у питању.

Нисам задовољна односом компаније према запосленима. Радни дан уме да буде потпуно хаотичан, час могу држати и детету од две године за стандардну цену. Постоји мањи број ученика који злостављају туторе на разне начине… Немамо право да одбијемо да радимо с њима. Уколико нестане струје или се прекине интернет веза из неког другог разлога, тутор плаћа казну, објашњава нам наша саговорница.

Слично је искуство Дејана Склизовића, који је око годину дана активно радио за TutorAbc. Према његовим речима „незадовољство [се] јављало постепено“, али од почетка је било јасно „да је то фирма која не брине много за запослене, нити за клијенте, већ је искључиво фокусирана на новац“.

У пракси, то значи да ће за сваки од гомиле техничких проблема које клијент има консултант сносити директну одговорност и бити кажњен на неки начин. Клијентима се ретко када замера на лошој опреми, конекцији, на понашању за време часа, докле год доносе новац. Курикулум не постоји, а клијентима се подилази и излази у сусрет на све могуће начине.

Одсуство регулације рада преко интернета уједно омогућава да уговори буду сведени на потребе послодавца. Општа је карактеристика ове сфере рада да се не закључују уговори о раду, већ се радник/ца третира као независни предузимач. Тиме реална неједнакост између послодавца и запосленог постаје правно невидљива. Такав је случај и наставника који раде за Bibo и TutorAbc, иако би се њихов однос дао тумачити као однос послодавца и запосленог.

На наше питање колико се осећао заштићен својим уговором, Дејан је одговорио:

Не постоји уговор о раду, већ само уговор о делу, с обзиром на то да радимо као фриленсери. То практично значи да смо потпуно изложени одлукама компаније, какве год оне биле по нас, јер не постоји инстанца која би консултанте узела у заштиту.

Могу ли се фриленсери ујединити

Глобална резервна армија радне снаге која је од послодавца удаљена на свега неколико кликова мишем чини рад преко интернета изразито прекарним, тј. несигурним. Недостатак правне заштите у комбинацији с глобалном трком до дна у ценама рада безмало укида преговарачки положај радника/це. (2)

То су искусили и наставници/е Bibo-а и TutorAbc-а у Србији и региону протеклих месеци, кад су покушали да се изборе за своје скромне захтеве према послодавцима. У оба случаја захтеви су били повећање цене рада, будући да су је обе компаније снижавале.

Наша саговорница је учествовала у штрајку код Bibo-а, иако је од самог почетка сумњала у могућност позитивног исхода.

Учествовала сам у штрајку који је организовала група тутора из Bibo-а, међутим ништа се није променило… Верујем да компанију не занима да ли су радници незадовољни, регрутују нове људе нон-стоп, а људи пристају да раде, стога – немају чега да се прибојавају.

Као и наставници Bibo-а тако су и они код ABC Tutor изнели своје захтеве у виду заједничке петиције, и то удружено с колегама и колегиницама из неколико земаља.

На фејсбуку постоје три велике групе АБЦ консултаната, и сви су доживели шок кад су схватили да ће радити више за знатно мањи новац. Муњевито смо реаговали… Босна и Црна Гора су нам се придружиле… И решили смо да наступимо заједно. Између осталог, тражена је једнака основица за све, јер су они слабије плаћени од консултаната из Србије. Био је то начин да наступимо заједно и покажемо да нам не могу ништа докле год се држимо, објашњава Дејан.

Иако ни штрајк код TutorAbc-а није имао исход каквом су се наставници/е надали, штрајкачи су потврдили да је могуће организовати се у дигиталном окружењу, и то на међународном нивоу.

Према Дејановом мишљењу „једина права одбрана од малициозних одлука компаније јесте наше удруживање и поштовање одлука које међу собом донесемо“. Он додаје да:

Свакако да се може направити кровна организација која би се специфичним методама бавила заштитом права фриленсера. Свакако да се ради о некој врсти синдиката, али какав би био формат, остаје да се одлучи.

Организовање људи да се боре за боље услове рада никада није представљало лак задатак. Ако је у случају онлајн радника ситуација различита, онда је само још тежа. Постојање вишемилионске резервне армије интернет радне снаге није једина отежавајућа околност. Томе треба додати и географску распрострањеност интернет радништва, индивидуализованост радних места (углавном сами раде од куће), што отежава међусобну комуникацију и повезивање, као и сâмо радно окружење на интернет радним платформама, које је такво да на сваком кораку подстиче конкурентност (а не кооперативност) међу радницима/цама.

Сходно томе, синдикално организовање интернет радника/ца представља велики изазов. Аутори истраживања „Дигитални рад и развој“ подсећају на Freelancers Union, који тренутно броји преко 350.000 чланова, и сматрају да би једна од стратегија борбе за боље услове могла да буде изградња сличне организације, али са „амбициознијим циљевима“, будући да поменута организација пружа подршку радницима, али не покушава да промени нестабилне услове рада преко интернета.

У вези с могућностима правне заштите људи који раде преко интернета у Србији, упутили смо питања Министарству рада. Међутим, једини одговор у периоду од месец дана који је претходио објављивању текста стигао је од сектора ПИО, одакле су нам саопштили да се ради о „комплексном питању, које захтева консултације с другим органима“. (3)

Стратегија која је такође пажње вредна, а којом се бави и поменуто истраживање, политичко-економске је природе. Она захтева да се промисли питање власништва у сфери рада преко интернета. Онлајн платформе – нудиле оне часове енглеског, или повезивале клијенте и фриленсере из разних области – у суштини наплаћују посредовање рада мноштва људи. То посредовање не би морао да ради приватни ентитет који узима део зараде других. Ту функцију би могле да испуне и кооперативне платформе за рад преко интернета којима би управљали сами радници/е. Тако би могли да обезбеде већу контролу над сопственим радом, било да се ради о условима рада, правилима пословања или формирању цена.

Текст је настао уз подршку Међународног центра Олоф Палме и представља наставак истраживања тема отворених на конференцији Рад у дигитално доба, коју је организовао Друштвени центар Октобар уз подршку ове фондације.

András Juhász

1. Овај чланак се умногоме ослања на научни рад Дигитални рад и развој (Digital labour and development), који користи резултате вишегодишњег истраживања рада преко интернета.

2. Наравно, то не значи да не постоје одређена занимања (попут ИТ услуга) за којима у неком тренутку постоји велика потражња, али немогућност заснивања заштићених трајних радних односа значи да су и они тренутно добро плаћени дигитални радници изложени свим хировитостима глобалног тржишта.

3. Чак и кад би постојала добра воља државних органа Србије, кључну улогу на овом пољу могу да одиграју државе клијената који купују рад преко интернета и власника платформи преко којих се трансакције одвијају. Наиме, на тим местима би могло да се регулише законом рад који се обавља из друге државе преко интернета и да се нпр. одреди минимална цена таквог рада.

Извор: www.masina.rs