ћир lat

Лажни пораст запослености, зараде ниже од званичних

1. септембар 2017


Највише се запошљавају деца и старци



Подаци са тржишта рада у Србији нису доступни на страници Еуростата, па није могуће поређење са другим земљама. На први поглед позитиван показатељ повећања запослености у ствари значи повећање броја обесправљених људи који су на маргинама тржишта рада, младих који уместо да се образују раде на слабо плаћеним пословима (41 одсто младих од 15 до 24 године је изван образовног система - нити студирају, нити похађају средњу школу), као и старијих којима пензија не обезбеђује опстанак.

Иако Србију, у процесу придруживања ЕУ, ускоро чека отварање поглавља у области запошљавања и социјалне политике, на Еуростату, званичној страници статистике ЕУ, подаци са овдашњег тржишта рада и даље нису доступни. То олакшава властима манипулисање званичним подацима, попут оних о порасту запослености, као доказима сопственог доприноса економском развоју. Али стварност је битно другачија. По рачуници психолога Сарите Брадаш, због негативне стопе прираштаја и емигрирања, број становника радног узраста у односу на 2014. смањен је за 146.500, што је допринело "повећању” стопе запослености од два процентна поена. Настави ли се тренд пада броја становника овим темпом до 2020. године, уз исти број запослених као 2016. стопа запослености становништва радног узраста би се повећала за фантастичних 6,9 процената.


У истраживању „Статистика и достојанствен рад", рађеном за Фондацију Центар за демократију, Сарита Брадаш констатује да је повећању стопе запослености у 2016. допринело, пре свега, запошљавање у неформалном сектору који је у укупном повећању броја запослених учествовао са 58 одсто.

Готово невероватно звучи податак да је до највећег раста запослености дошло код популације старије од 65 година (за 35 одсто) и код младих од 15-19 године (за 27 одсто). Код обе категорије забележена је изузетно висока стопа неформалне запослености, дакле, у сивој економији. Ту је радило 58,7 одсто старијих од 65 година и 37,1 одсто младих од 15 до 19 година. И док око 140.000 старијих од 65 година уместо да ужива у пензији и даље одлази на посао, код најпродуктивнијег дела популације од 25-64 године забележен је најмањи раст запослености - свега четири одсто.

"На први поглед позитиван показатељ повећања запослености у ствари значи повећање броја обесправљених људи који су на маргинама тржишта рада, младих који уместо да се образују раде на слабо плаћеним пословима (41 одсто младих од 15 до 24 године је изван образовног система - нити студирају, нити похађају средњу школу), као и старијих којима пензија не обезбеђује опстанак. То су људи који немају гарантовану зараду, који немају безбедност и заштиту на раду, право на боловање, на годишњи одмор, законско радно време, на синдикално организовање”, каже Сарита Брадаш.

Према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ), у 2016. било је у просеку 713.153 незапослених. Радни однос на неодређено време засновало је 56.839, а на одређено 150.646 особа, што значи да је задовољено само 29 одсто потражње за радним местима, при чему је колико-толико сигуран посао добило тек осам одсто незапослених.

Подаци из Анкете о радној снази (АРС) показали су да је у односу на 2015. број запослених на одређено време повећан за 15, а број запослених на неодређено врема са свега 0,8 одсто. Према истом извору, стандардни уговор о раду (рад на неодређено време) у 2016. имало је 1.417.200 лица или 76 одсто запослених. Неизвесност је данас основна одлика новог запошљавања. Запошљава се кроз најразличитије модалитете уговора о привременом или раду на одређено време, уз ускраћивање већине основних права које по Закону о раду гарантује стандардни уговор о раду на неодређено време.

Осокољени благонаклоним ставом власти према прекршајима радног законодавства, ову праксу примењују и државне и приватне компаније. Правник у једној државној установи недавно је потписао тринаести по реду уговор о раду на одређено време од шест месеци, а једна страна банка је пре пар месеци у сектору кредита, дакле не на радна места чистачице, кафе куварице или портира, примила 20 младих људи са завршеним факултетом, али без икаквог уговора о раду, већ преко омладинске задруге и за плату од 25.000 динара. И не само да таквим послодавцима неће фалити длака с главе, већ ће статистика и ово "запошљавање” књижити као успех владине политике отварања нових радних места.

Наставак текста можете прочитати у 43. броју штампаног издања часописа "Нова Економија"

Извор: http://novaekonomija.rs