ћир lat

Страни капитал "исисава" новац и дестабилизује платни систем државе

9. новембар 2017


* Можемо само условно да говоримо о новим радним местима које страни инвеститори отварају, пошто се у страним компанијама отвори између 4.000 и 5.000 радних места, али истовремено у домаћим фирмама без посла остане од 5.000 до 10.000 људи



Страни капитал "исисава" новац и дестабилизује платни систем наше земље, с обзиром на то да стране фирме изнесу из Србије око три милијарде евра годишње, тврди новосадски аналитичар и аутор студије Директне стране инвестиције у Србији Иван Раденковић.

До таквог закључка дошао је анализирајући званичне податке Народне банке Србије, Економског института Београд, Републичког завода за статистику и Годишњег билтена јавних финансија. Аутор студије "Директне стране инвестиције у Србији" сматра да страни новац служи себи, а да је "визу" за улазак страног капитала дао Устав из 2006. године.


- Секторска структура не постоји, нема плана, све се своди на "дај кредит, узми кредит" тако да је страни капитал улетео на небрањено тло и себи прилагођавао услове. Све структуре власти у претходних 20 година, оличене у Влади Србије, директно су, у циљу привлачења страних инвестиција, радиле на стварању услова за експлоатацију становништва. Поред тога што су већ положени темељи класне редистрибуције друштвеног богатства, уз јасну слику о томе ко су транзициони губитници, класна репродукција на основу ниске акумулације и изузетно ниског нивоа националне штедње врши притисак на владу да учини све могуће уступке страном капиталу. Политичкој елити ово иде у прилог, баш као и страним инвеститорима, који ће остати на неком тржишту само ако су наднице ниске, или ниже него у другим земљама. У ваздуху се увек осећа "злокобна" и стална претња страних инвеститора да ће производња бити пресељена. Због тога држава проналази нове и додатне уступке инвеститорима - објашњава Раденковић.

Према његовим речима, у периоду од 2003. до 2016. године у Србији је око 25.000 људи годишње губило посао. Истовремено, потенцијал страних директних инвестиција за запошљавање показао се прилично ограниченим, и то не само зато што није било довољно гринфилд инвестиција, већ и због доминантног модела инвестирања кроз приватизацију. Процењује се да је око 70 одсто страних инвестиција ушло кроз приватизацију.

- Можемо само условно да говоримо о новим радним местима које страни директни инвеститори отварају, пошто се у страним компанијама отвори између 4.000 и 5.000 радних места, али истовремено у домаћим фирмама без посла остане од 5.000 до 10.000 људи. Државне субвенције омогућавају страним инвеститорима да готово бесплатно запосле људе на период од три, или више, година. Илустративан је пример текстилне индустрије, где удео радне снаге у калкулацији финалног производа чини од 65 до 80 одсто велепродајне цене. Према томе, ако прве три године инвеститор ништа не улаже у раднике, онда он може да снизи цену производа за 20, 40 или 50 одсто и да тако уништи конкуренцију на тржишту. Могло би се рећи да је Србија, већ годинама уназад, суочена са масовним дампингом у текстилној индустрији - каже Раденковић.

А шта је у Србији страни капитал, посебно је питање, с обзиром на то да се и српски тајкуни, чије су компаније регистроване на острвима пореског раја, као и на другим егзотичним дестинацијама, појављују у улози страних инвеститора.

- Та раштрканост бизниса на глобалном нивоу замагљује реалну слику и отежава да се све те компаније препознају као повезани делови неке мреже. Поменућу пример дрогерије Лили. Ако се прати путању новца, онда би се, бар према званичним подацима, могло закључити да је седиште те дрогерије у Панами. Али је сасвим могуће, уколико пратимо путању новца из друге државе, да се седиште ланца Лили налази у неком другом пореском рају - истиче Раденковић.

Према процени нашег саговорника у тренутку када субвенције почну да се смањују, страни инвеститори ће почети да измештају производњу на неку атрактивнију дестинацију, док ће за губитак на хиљаде радних места српска влада, вероватно, кривити лење раднике.

- Примарни разлози за инвестирање у држави попут Србије су ниски трошкови рада, због огромне понуде радне снаге, деиндустријализована економија са уништеним инвестицијама у основна средства, ниска акумулација, атрактивне пореске олакшице и погодности којима држава "части" стране инвеституре. Ту, пре свега, мислим на директне готовинске трансфере, бесплатно земљиште, преференцијалне цене електричне енергије. Када тога не буде, неће бити ни инвеститора - сматра Раденковић.

Наш саговорник је уверен да се Србија налази у зачараном кругу тиме што покушава да одржи екстремно ниске порезе на профит, затим ослобођењем инвеститора плаћања пореза у периоду од 10 година, толеришући утаје пореза, уздржавајући се од контроле трансферних цена, као и издашним субвенцијама. Истовремено, страни инвеститори манипулишу пореским билансима и напуштају Србију с неопорезованим профитима. Поправке јавног сектора се остварују смањењем потрошње, док се део националног дохотка, који се ствара на основу доминантне политике штедње, не усмерава у нове инвестиције.

"Корисне" субвенције

Један од примера тзв. корисних субвенција јесте кинеска компанија Меи Та, која је 2016. потписала уговор са српском владом и аплицирала за субвенције. Та компанија се уговором обавезала да ће у првој години запослити 40 радника, док су бруто плате одређене у распону од минималне зараде па до 20 одсто више, што је у просеку износило 282 евра месечно. У 2021. години, када се завршава петогодишњи инвестициони циклус и престају уговорне обавезе, Меи Та требало би да има 770 запослених, за које плаћа порезе и доприносе у укупном износу од 3,2 милиона евра. На крају инвестиционог циклуса, укупно улагање државе износиће 21 милион евра, док ће укупна сума плаћених пореза и доприноса за исти период износити само 10,1 милиона евра. Испада да инвеститор има потпуно бесплатну радну снагу плус вишак од 10,8 милиона евра.

Извор: Данас