ћир lat

Измене Закона о раду ускоро у Скупштини

8. децембар 2017


Послодавци ће морати да пријаве радника на обавезно социјално осигурање пре него што почне да ради и да воде евиденцију о прековременом раду, наведено је у изменама и допунама Закона о раду које ће ускоро бити на дневном реду у Скупштини Србије.



Влада Србије је овај закон упутила на усвајање Скупштини иако Социјално-економски савет није дао сагласност.

Прво пријава, онда рад

Послодавац је дужан да на основу уговора о раду или другог уговора о радном ангажовању поднесе пријаву на обавезно социјално осигурање (пензионо, здравствено и накнада за случај незапослености) пре ступања запосленог или радно ангажованог на рад, пише у Закону о изменама и допунама Закона о раду који је предложило Министарство за рад.


Потпредседник Савеза самосталних синдиката Душко Вуковић каже за Radnik.rs да је ово позитивна промена јер су послодавци до сада могли да користе „рупу“ у закону.

„Најчешће се догађа да дође инспекција рада, пронађе неког без уговора и да није пријављен, а онда послодавац каже да је тај радник баш данас почео да ради, а да има рок три дана да пријави радника. То је добро да законодавац убудуће неће дозволити да радник буде у предузећу или организацији ако није претходно пријављен“, каже Вуковић.

Уколико послодавац пропусти рок за пријаву радника, прописана казна је наведена у Закону о централном регистру обавезног социјалног осигурања и износи од 300.000 до 1.500.000 динара.

Евиденција прековременог рада

У овом предлогу закона такође пише да је „послодавац дужан да води дневну евиденцију о прековременом раду запослених“.

Представници Савеза самосталних синдиката и УГС „Независност“ наводе да је и ово добра вест за раднике. Према речима правнице у „Независности“ Слађане Киковић, овај члан закона може да послужи раднику да на суду докаже да је имао прековремене сате.

„Ми сада имамо велики проблем јер нема евиденције прековремених сати, нема решења о увођењу допунског рада. Ако тужите послодавца због прековременог рада, на суду Ваше колеге неће хтети да сведоче јер је велика опасност да ће послодавац вршити одмазду над њима, а питање је и да ли ће судија изјаву узети као доказ и релеватну чињеницу“, каже она.

И представник Савеза самосталних синдиката Вуковић мисли да ће овај члан закона увести ред када је реч о прековременом раду.

Међутим, питање је колико таква евиденција може да помогне радницима будући да послодавац може лажно да представи број радних сати. На питање да ли послодавци могу да злоупотребе ову евиденцију, Вуковић сматра да ће то бити маргинална појава.

„Радник може, када се воде евиденције, да позове инспекцију и уз помоћ синдиката и сведока да докаже да ради прековремено. Паралелно са овим су увећане и казне за оне који то не примењују, па је то јасна порука послодавцима“, каже он.

Казна за послодавце који не воде евиденцију о прековременом раду је од 150.000 до 300.000 дин. Предлогом закона повећана је казна и за друге прекршаје (на 150.000 до 300.000 дин) – ако послодавац не чува уговоре о раду у просторијама послодавца, не обезбеђује раднику дневни и недељни одмор, ускрати право на отпремнину, отказни рок, не води месечну евиденцију о заради итд.

Измена Закона о раду прописује и обавезу послодавца да раднику писаним путем достави упозорење пред отказ уговора о раду, на које радник може да се изјасни у року од пет дана. У ранијој верзији Закона о раду обавеза послодавца да писаним путем достви упозорење није била јасно прописана па су неки послодаваци упозорење пред отказ уговора изјављивали радницима усмено.

Предлог закона можете пронаћи овде.

Социјални дијалог важан за отварање поглавља

Економско-социјални савет треба да буде консултован пре доношења важнијих закона, наводи се у извештају Европске комисије о Србији. Испуњење овог захтева је један од главних услова како би Србија у преговорима о приступању Европској унији отворила поглавље 19 које се тиче социјалне политике и запошљавања.

Игнорисање Социјално-економског савета

Пре упућивања закона Скупштини Србије, Министарство за рад као предлагач закона би требало да добије позитивно мишљење односно одобрење Социјално-економског савета. Чланови Социјално-економског савета су представници репрезентативних синдиката, послодаваца и Владе који би требало да кроз дијалог дођу до текста закона који је прихватљив за све три стране.

Међутим, представник Савеза самосталних синдиката у Социјално-економском савету Вуковић је од новинара портала Radnik.rs сазнао да су измене и допуне Закона о раду ушле у скупштинску процедуру, а да још увек о њима није озбиљно расправљано у Савету.

„То је за мене нова информација. Паметне владе не шаљу законе у Скупштину ако нису добиле одобрење Социјално-економског савета. Треба да се уважава један институт где седе и послодавци и синдикати и Влада. Ово је још један показатељ у којој смо фази друштвеног развоја када се то избегава“, каже.

Киковић из „Независности“ је навела да из Уније послодаваца нису стигли ни да се изјасне о закону у Социјално-економском савету, а закон је већ у Скупштини. По њеним речима није први пут да се то дешава.

„Читав сет закона о образовању уопште није прошао процедуру Социјално-економског савета. Ово је генерално веома лоша пракса која ће имати последице на законодавну регулативу у будућности“, тврди она.

Представници синдиката кажу да начелно одобравају овај предлог закона, али да влада на овај начин доноси законе „на своју руку“ не поштујујући мишљења свих социјалних партнера.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже да такође није знао да су измене и допуне закона о раду ушле у скупштинску процедуру. Он истиче да је нацрт закона прихватљив за Унију послодаваца Србије, али да није било довољно времена да Унија послодаваца одржи седницу и дође до званичног мишљења.

„Нисмо дали позитивно мишљење на предлог закона јер је достављен члановима Социјално-економског савета у четвртак поподне, а о њему је расправљано на радној групи већ у петак ујутру. Када су 2014. године донете измене закона о раду ни синдикати ни Унија послодаваца нису дали позитивно мишљење о закону. Још тада смо рекли да је закон лош и да ће морати да се донесе нови”.

Атанацковић каже да ће можда већ следеће године бити донет нов Закон о раду.

„Измена закона о раду је врућ кромпир за сваку владу. Већ две, три године се на Социјално-економском савету наговештава да ће нов закон бити донет 2018. године. Вероватно ће се ићи на усаглашавање закона са европским законодавством”.

Министарство за рад је још у марту ове године за Radnik.rs навело да се припрема нови Закон о раду.

Извор: Radnik.rs