ћир lat

Фискални савет: Подаци о расту запослености непоуздани

2. март 2018


Фискални савет Србије оценио је да су непоуздани званични подаци о високом расту запослености у Србији од око 20 одсто у периоду од 2012. до 2017. године, с обзиром на низак раст бруто домаћег производа (БДП) од шест одсто.



У радном материјалу које је Фискални савет припремио за презентовање на Копаоник бизнис форуму наводи се да све различите анализе које је спровело то независно тело недвосмислено указују да постоје проблеми у званичном статистичком праћењу кретања запослености, односно да Анкета о радној снази још није поуздана (АРС).

"Висок раст запослености уз низак раст производње није у складу са основним и небројено пута доказаним економским теоријама које дефинишу везу запослености и производње. Таква кретања, да су стварна, подразумевала би снажан, двоцифрен, пад продуктивности привреде Србије у претходних пет година, за који (срећом) нема економских назнака да се десио", навео је Савет.


Указано је и да компаративна анализа показује да се "наводни феномен високог раста запослености без раста БДП-а као у Србији не дешава ни изблиза ни у једној другој земљи Централне и Источне Европе".

"У свим другим упоредивим земљама, запосленост од 2012. до 2017. расте (у складу са теоријским очекивањима) спорије од раста БДП-а (у земљама ЦИЕ запосленост расте 5,9 одсто, а БДП 17,1 одсто)", истакао је Фискални савет.

Додаје се да на непоузданост података из АРС-а за Србију додатно указује и широка распрострањеност повећања запослености по различитим пословима и у формалном и у неформалном сектору, као и висок раст фонда часова рада – до чега не може да додје уз низак раст производње.

"Уз све то, снажан раст запослености који се наводно дешава у Србији није у складу ни са стагнацијом животног стандарда становника, није у складу с наплаћеним доприносима од обавезног социјалног осигурања, а не подржавају га ни административни подаци о кретању регистроване запослености добијени из независног извора (ЦРОСО)", оценио је Фискални савет.

Како је објашњено, доприноси су реално порасли од 2012. до 2017. за свега 3,7 одсто, што ни изблиза није у складу с растом формалне запослености по АРС-у од 13,4 одсто, уз приближно непромењен реални ниво зарада у истом периоду.

"Ова очигледна неусаглашеност показује да подаци из АРС-а нису ни приближно тачни", оценио је Фискални савет и навео да је по подацима Републичког завода за статистику укупна лична потрошња у Србији реално порасла од 2012. до 2017. свега 1,3 одсто, што ни изблиза не подржава податке о високом расту запослености из АРС-а.

Извор: Н1