ћир lat

Пола Србије ради за мање од 37.000 динара

3. март 2018


Сваки пети запослени ради за плату око минималца 

Дуго је у Србији било тешко убедити јавност да износ просечне зараде, колико год мали био у поређењу са другим европским земљама, одражава праву слику примања запослених у Србији.



С једне стране стајале су бројке, подаци добијени анкетом предузећа, а с друге новчаници грађана у које није пристизало толико новца. Како су показали најновији подаци Завода за статистику који просечну плату од ове године обрачунава на основу информација из Пореске управе, а не анкете, истовремено су и једни и други били у праву.


Просечна плата у Србији у прошлој години износила је 384 евра, свега 10 евра мање од просека рачунатог претходном методологијом, али је чак две трећине запослених примило плате мање од тог износа. Ни овај податак не објашњава у потпуности неповерење грађана у званичну статистику. Половина запослених је примила нето плату мању од 36.788 динара, односно 309 евра (податак се односи на месец новембар 2017). На крају ту је и потпуно поражавајући податак да је нето плата коју је највећи број запослених у Србији примио била у распону од 20.000 до 25.000 динара односно од 168 до 210 евра. Оволику нето плату прошле године примило је око 19 одсто запослених у Србији (такође у новембру који статистичари узимају као репрезентативан месец за целу годину) или другим речима сваки пети запослени у нашој земљи је примио ову плату која се креће око минималца који је прошле године износио 22.880 динара (за месец од 176 радних сати).

Према подацима РЗС-а првих десет одсто запослених са најмањим платама (први децил) у новембру 2017. примило је у нето износу мање од 23.612 динара. Други децил је примио нето плату у распону од 23.612 до 24.998 динара. Трећи децил (трећих десет одсто) запослених је примио зараду од 24.998 до 27.095 динара. Највећи распон је у последњем децилу (10 одсто запослених са највећим платама) који се креће од 80.000 динара до преко 200.000 колико је износила највећа плата. Просечну плату од 47.247 динара у новембру је исплаћена седмом децилу запослених.

Статистика не обухвата зараде у неформалном сектору где према проценама из Анкете о радној снази ради скоро 630.000 људи. С обзиром да се најчешће ради о слабо плаћеним пословима права слика о платама је још тмурнија од оне коју приказује званична статистика.

Велики распон између оних са најмањим и оних са највећим платама није једина неједнакост у платама. Према подацима РЗС, жене су у 2017. години примале 10,4 одсто мању плату од мушкараца. Ово се односи на све старосне групе осим старијих од 60 година. У тој категорији мушкарци морају да раде до 65. године и након тога одлазе у пензију, док жене могу у пензију раније са 60 година, али ако желе могу да раде од 65. године тако да се оне са већим платама одлучују да наставе да раде.

Иначе подаци Пореске управе покривају 1,85 милиона запослених у предузећима, код предузетника као и запослене по уговорима о привременим и повременим пословима. У Србији се води да има око 2,05 милиона запослених, али разлика је у стотинак хиљада индивидуалних пољопривредника као и паушалцима који не подносе пореске пријаве, као што су адвокати или таксисти.

Плате у јавном сектору 20 одсто веће него у приватном

У 2017. години запослени у јавном сектору су примали просечну нето плату од 51.864 динара, док су запослени у приватном сектору зарађивали 43.847 динара, односно 18 одсто мање. Највећа разлика у примањима је између запосленима у правним лицима и запослених код предузетника. Просечна плата у правним лицима је износила 49.336 динара, док су предузетници исплаћивали плате скоро на нивоу минималца, 24.815 динара.

Извор: Данас