ћир lat

Шта министар Ђорђевић не зна, а треба да зна?

8. март 2018


У изјави Инсајдеру, називајући оцене Фискалног савета о непоузданости података о броју запослених паушалним, министар Зоран Ђорђевић је изјавио: „Ја сам Вам рекао оно што је егзактно. Сад је скоро изашао податак да је незапосленост 14,7 одсто. То Вам је она повратна ствар која се увек деси када имате повратну меру. То што је незапосленост сада скочила јесте негде у бекграунду где се дешава да људи имају бојазан да им је боље ако раде да се пријаве на бироу јер мисле да ће тако боље да прођу и тако имамо евиденцију више оних који су незапослени“.



Податак о стопи незапослености од 14,7% објавио је РЗС у Анкети о радној снази за IV квартал 2017. године.

Шта министар Ђорђевић не зна, а треба да зна?


Незапослени су према Анкети о радној снази особе које у недељи која је претходила анкетирању нису радиле бар један сат (било да су плаћене новцем или у натури), претходни месец су активно тражиле посао и у наредне две недеље су спремне да почну да раде. Тако дефинисана анкетна незапосленост укључује део оних који су на евиденцији Националне службе за запошљавање (на бироу, како каже министар), али и оне који нису на евиденцији НСЗ. Објашњење министра да је број незапослених повећан јер су се пријавили „бироу“, а у ствари раде, показује да министар не разуме дефиницију анкетне незапослености будући да особе које раде (бар један сат) формално или неформално, Анкета о радној снази бележи као запослене без обзира на то да ли јесу или нису у евиденцији НСЗ.

Сарита Брадаш, Фондација Центар за демократију