ћир lat

Светска банка: Јефтини послови погурали запосленост у Србији

11. април 2018


Извештај за Западни Балкан. Привредни раст у земљама Западног Балкана у 2017. успорио је у односу на претходну годину и то пре свега због слабијег резултата српске привреде која је расла свега 1,9 одсто.



Како је оцењено на представљању редовног економског извештаја Светске банке за Западни Балкан, просечан раст у 2017. је износио 2,4 одсто у односу на 3,1 одсто претходне године. Истовремено, запосленост у целом региону је расла брже од економије и то пре свега захваљујући слабо плаћеним пословима пре свега у услужном сектору. Чак осам од 10 нових радних места отворено је у услугама, а највише у трговини.

Према речима Лазара Шестовића, економисте Светске банке, у Србији је прошле године раст запсолености износио три одсто, а отворено је више од 30.000 радних места у трговини и 23.000 радних места у индустрији. Општи показатељи тржишта рада, стопа незапослености и запослености су добри, али ради се о слабом квалитету, ниским платама и нестабилним пословима пре свега у трговини.


“Пословима у индустрији допринеле су стране инвестиције и ту се ради о радно интензивним делатностима. Међутим, то је радна снага са малим платама, а уз то је за њих углавном исплаћена субвенција”, рекао је он уз објашњење да се подаци из Анкете о радној снази слажу и са подацима о регистрованој запослености као и са уплаћеним доприносима. Раст запослености већи од привредног раста значи да је продуктивност српске економије смањена.

Светска банка је прогнозирала просечан раст за регион у 2018. години од 3,2 одсто, а у 2019. години 3,5 одсто. Међутим, за Србију су задржали прошлогодишњу пројекцију од три одсто, док је рецимо Влада конзервативно пројектовала раст од 3,5 одсто.

Шестовић истиче да су се одлучили да задрже пројекцију зато што је економија у Србији подложна бројним шоковима и ударима.

“Прошле године имали смо јаку зиму и сушу, а после неочекивано смањење јавних инвестиција”, објаснио је он.

Он је оценио и да су ризици за Србију даљи раст дефицита текућег рачуна који је прошле године скочио на 5,7 одсто БДП-а захваљујући повећању цене енергената, али и расту потрошње која се аутоматски прелива на раст увоза. Зато је упозорио да плате у јавном сектору у наредних годину, две не би смеле да расту брже од номиналног БДП-а.

Извор: Данас