ћир lat

У Србији има више од 100.000 фриленсера

21. април 2018


Србија постаје место фриленсера, имамо их више од 100.000 и пети смо међу земљама Европе по годишњој заради ових људи. Тако је фриленс или "сам свој газда" на интернету постао озбиљна шанса за запошљавање и зараду.



Софтверски инжењери, ИТ стручњаци, програмери, веб и графички дизајнери, али и аналитичари података, истраживачи тржишта, маркетиншки стручњаци, преводиоци, финансијски и правни саветници, виртуелне секретарице и диспечери, сви они зарађују новац преко интернета и сами су своје газде. У зависности од врсте посла и марљивости, може да се заради од 500 па до неколико хиљада евра месечно.

Маријана Ћосић ради као видео-монтажерка, посао налази на сајтовима за фриленсере, а најчешћи клијенти су јој Американци којима монтира снимке венчања.


- Посао је флексибилан, све је до тога како се организујете, што је добро, као и што ниси ограничен на неколико послодаваца него на читав свет. Са друге стране, никад не знаш колико ћеш имати посла, можда један месец зарадиш 3.000 долара, други ништа, зато је важно радити квалитетно и имати сталне клијенте. Паре чувам у банци, а лечим се код приватника, али планирам да почнем да уплаћујем приватно осигурање и пензију - каже она.

Фриленсери или хонорарци најчешће посао налазе преко онлајн платформи попут UpWork, где има више од 50.000 регистрованих радника из Србије. Према подацима водеће светске платформе за рад путем интернета Elance.com, наша земља је по зарадама фриленсера на петом месту у Европи.

- Код дигиталних занимања битно је колико знаш, а не какву диплому имаш, и онда прави квалитет долази до изражаја. Код нас највише посла имају програмери и дизајнери који зарађују од 1.000 до чак 3.000 евра у просеку. Али ако вам то не иде, ту су и друга занимања, попут корисничке подршке или маркетинга и продаје, где су почетне плате око 400, па до 600 евра, али може увек да се напредује - изјавила је Наташа Колар, стручњак за онлајн маркетинг.

Како додаје, у свим већим местима наше земље, као и на стотинама специјализованих сајтова постоје курсеви, неки су бесплатни неки не, који нуде обуке за ова нова занимања интернет ере. Потребно је само пронаћи оно што човеку одговара. Једна од најпопуларнијих бесплатних платформи је W3Schools, али ту су и Udemy, Teachable, Skillshare и многи други.

Последњи хит у нашој земљи је посао виртуелне секретарице. Све је популарнији међу незапосленим младим мајкама. Организовање послова из своје собе бизнисменима из Америке и Аустралије, ако се ради квалитетно уз неколико добрих клијената, доноси зараду и око 2.000 евра месечно. Са друге стране, увек су најтраженији систем интегратори, односно људи који су спојили неколико вештина, па су и програмери, а баве се и администрацијом и безбедношћу мрежа. Њихове услуге тренутно се у Србији најдебље плаћају - од 4.000 до 5.000 евра месечно.

Ретко ко плаћа порезе и доприносе
Већина фриленсера не плаћа порезе и доприносе јер не желе да се одричу зараде. Драган Варагић, саветник за пословну примену интернета, каже да је крив застарели порески систем.

- Богатији фриленсери отварају фирме, па тако улазе у систем. Барем милион људи у нашој земљи ће у будућности имати пензију са којом неће моћи да покрију основне животне потребе и овакав систем какав данас познајемо неће више функционисати него ће морати да се мења - рекао је Варагић.

Порезници за ове запослене и не знају, а једини траг њихове зараде остаје на банкоматима. Прошле године у Србију се преко само једног система за наплату слило чак 40 милиона евра.

Извор: www.kamatica.com