ћир lat

Нацрт закона: Сезонци ће имати усмени уговор са послодавцем

23. април 2018


Сезонски радници који раде у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства у Србији, према нацрту закона који је предложило Министарство за рад, имаће усмени уговор са послодавцем и могу имати неограничено радно време.



Портал Радник.рс поднеће приговоре на Нацрт овог Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима до 25. априла, до када траје јавна расправа о нацрту закона.

Усмени уговор


Један од спорних делова овог нацрта Закона је, према анализи портала Радник.рс, то што предвиђа усмено уговарање посла између сезонских радника и послодаваца.

Послодавац је, према овом нацрту, дужан да упозна радника пре ступања на рад о условима рада и ризицима који би могли да утичу на безбедност и здравље на раду.

„Ступањем сезонског радника на рад сматра се да је прихватио услове .. и да је тиме закључен усмени уговор о обављању сезонских послова“, пише у нацрту.

На овај начин радник нема писани доказ да ће услови рада бити онакви како је усмено договорено: колика је превиђена накнада за рад, радно време, одмор, место и трајање рада.

Нацрт предвиђа да радник може да тражи да му послодавац изда писану потврду о условима рада, али рок за достављање ове потврде је два месеца од почетка рада.

Проблем је у томе што послодавац, према овом нацрту, може, на пример, усмено да обећа раднику зараду од 300 динара по сату, а да исплаћује 200 динара. Радник може да затражи послодавцу писану потврду о условима које су уговорили и да послодавац после два месеца тврди у писаном облику да је уговорена сатница 200 динара. Радник, осим евентуално сведока, нема других доказа да је усмено уговорена зарада 300 динара.

Нацртом није предвиђено да радници добијају обрачуне зарада, као што је превиђено Законом о раду.

24х сезонског рада

Овим нацртом није предвиђено никакво ограничење радног времена, нити је дневни одмор обавезан, већ послодавац и радник све уговорају усмено.

У нацрту је само наведено да је послодавац дужан да „сезонског радника пре ступања на рад упозна са пословима које ће обављати, местом рада, очекиваном трајању радног ангажовања, условима за безбедност и здравље на раду, дневном и недељном радном времену, одморима у току рада и дневном одмором, висином накнаде за рад без припадајућег пореза и доприноса и роковима за њену исплату“.

За запослене који имају уговор о раду важи ограничење да рад не сме трајати дуже од 12х дневно са прековременим радом, према Закону о раду. Овакво ограничење не постоји у овом нацрту закона.

„Загарантована“ минимална зарада

Сезонски радник, према нацрту, има право на новчану накнаду „најмање у износу минималне цене рада утврђене у складу са законом“. Тренутно, минимална нето цена рада износи 143 динара по сату.

Проблем је, међутим, у томе што је прописима у Србији дозвољено да послодавац исплаћује зараду или накнаду за рад „на руке“, а не преко рачуна. То се односи и на раднике који раде по уговору о раду или уговору о привременим и повременим пословима.

У вези са овим проблемом контактирали смо Министарство за рад.

„Законом о раду није утврђено да ли се зарада запосленом може исплатити „на руке“ или је обавеза послодавца да исту уплати на текући рачун“, пише у одговору Министарства.

Радник тако остаје без писаног доказа о томе колико му је новца исплаћено.

Уколико послодавац исплаћује накнаду за сезонски рад „на руке“, нејасно је како инспектор рада може да, по пријави радника, провери да ли му је послодавац заиста исплатио накнаду за рад вишу од минималне.

Министарство без одговора на питања о мањкавости закона

Радник.рс упутио је питања Министарству за рад која се односе на споменуте проблематичне одредбе нацрта закона, али из Министарства нису одговорили на наша питања, већ су навели да ће након спроведене јавне расправе преиспитати „поједина законска решења имајући у виду предлоге заинтересованих страна и извршити евентуалне измене одредаба закона у циљу унапређења законских решења“.

Овај нацрт закона је добро дефинисан у делу у коме се наводи да сезонски радник може бити ангажован само 120 дана годишње, укључујући и рад по уговору о повременим и привременим пословима јер се на овај начин могу спречити злоупотребе да радник ради годинама као сезонски радник, уместо по уговору о раду.

Нацрт закона о сезонском раду доноси се како би се поједноставила процедура ангажовања радника и плаћања пореза и доприноса због посебних карактеристика и услова сезонског рада у пољопривреди. Послодавац, према овом нацрту, може бити и носилац или члан породичног пољопривредног газдинства, а не само правно лице или предузетник.

Финансијска средства за набавку софтвера који ће бити коришћен за пријављивање сезонских радника обезбеђена су преко пројекта који спроводе НАЛЕД (Национална алијанса за локални економски развој) и ГИЗ (Немачка агенција за међународну сарадњу), а који финансира Немачко савезно министарство за економску сарадњу и развој (БМЗ).

Извор: Radnik.rs