ћир lat

Нацрт закона: Дуално образовање и на факултетима

16. април 2019


Министарство просвете, науке и технолошког развоја објавило је Нацрт закона о дуалном моделу студија у високом образовању којим је предвиђено да студенти у оквиру студија раде најмање 450 сати (око 60 дана) годишње код послодавца, а за свој рад добијају накнаду која износи најмање 50% зараде запосленог који ради исти или сличан посао. 

Рад студената код послодаваца у нацрту закона је дефинисан на исти начин као и рад средњошколаца у Закону о дуалном образовању – као „учење кроз рад“. Будући да према овој дефиницији рад студената није рад, већ учење, студенти немају права из радног односа као што је, између осталог, уплата доприноса за пензионо и инвалидско осигурање и могућност чланства у синдикату.

Према образложењу Министарства просвете, дуални модел образовања се уводи у високошколске установе „водећи се позитивним искуствима европских земаља“.

„Студенти који заврше студије по дуалном моделу, с обзиром на значајно и релевантно практично искуство значајно повећавају своју конкурентност на тржишту рада и имаће веће шансе за запошљавање код послодавца код којих су обавили учење кроз рад, али и код других послодаваца из исте делатности“, наводи се у образложењу Министарства.

Закон прописује и да рад студената код послодавца носи одређени број ЕСПБ бодова (систем вредновања учинка студената на факултетима), а студенти са послодавцем закључују уговор о учењу кроз рад.

Послодавац је, према нацрту, дужан да студентима обезбеди средства и опрему за рад, накнаду трошкова превоза и исхране, као и осигурање за случај повреде током учења кроз рад.

Такође, нацртом закона је предвиђено да студенти који обављају учење кроз рад имају право на накнаду од најмање 50% зараде запосленог који ради на истим или сличним пословима, а да уколико послодавац плаћа школарину студенту може смањити накнаду коју му исплаћује до висине школарине.

Услови које послодавац мора да испуни како би могао да изводи учење кроз рад по дуалном моделу су, између осталог, да обавља делатност која омогућава реализацију садржаја из студијског програма, да располаже простором и средствима за рад у складу са студијским програмом, да над послодавцем није отворен стечајни поступак или да није покренут поступак ликвидације.

Услов за послодавце је такође да ментор или друго одговорно лице код послодавца нису осуђивани правоснажном пресудом за кривична дела, за прекршај из области радних односа, као и да послодавац није осуђен за казнена дела прописана законом којим се уређује спречавање злостављања на раду.

Законом није предвиђена забрана да послодавци који су осуђивани за прекршај из области радних односа могу организовати учење кроз рад.

То значи да послодавац који је осуђен за прекршај из области радних односа, рецимо уколико је држао раднике на „црно“ може бити послодавац код којег студенти уче на раду.

Нацртом закона је искључена примена Закона о раду с обзиром да како стоји у нацрту закона се ради о учењу кроз рад: „Заштита права студената остварује у складу са законом којим се уређује високо образовање“ над којим надзор спроводи Министарство просвете преко просветне инспекције. Инспекција рада је надлежна да контролише услове рада и безбедност на раду код послодавца у складу са Законом о безбедности и здрављу на раду.

Према овом нацрту, регистар уговора о дуалном моделу (уговоре које закључују послодавци и високошколске установе) води Привредна комора Србије као поверени посао.

Дуално образовање је уведено у просветни систем у Србији први пут 2017. године доношењем Закона о дуалном образовању који је омогућио да средњошколци раде код послодавца у оквиру наставног програма.

Radnik.rs је писао о доношењу Закона о дуалном образовању и подносио приговоре на нацрт овог закона истичући да се овим законом омогућава да ученици раде за симболичну накнаду до 30 сати недељно код послодавца и да се у њиховом случају Закон о раду не примењује. Такође, за разлику од дуалног образовања у Србији, ученици у Немачкој и Аустрији, који су у систему дуалног образовања, сматрају се запосленима у компанијама и послодавци им уплаћују доприносе за социјално осигурање и омогућено им је синдикално организовање.

Један од приговора портала Radnik.rs био је и то што првобитним нацртом закона о дуалном образовању у средњим школама није било предвиђено да послодавац не може да реализује програм дуалног образовања ако је осуђен за прекршај из области радних односа, што је по подношењу приговора измењено. У нацрту закона о дуалном образовању на факултетима задржане су ове одредбе о условима за послодавце из Закона о дуалном образовању (у средњим школама).

Извор: Radnik.rs