Рад радне групе која је писала нацрт Закона о безбедности и здрављу на раду прекинута је, а Министарство за рад је упутило на јавну расправу верзију нацрта закона који није био договорен у радној групи, тврде представници синдиката који су учествовали у раду ове радне групе.
Нацрт новог Закона о безбедности и здрављу на раду предвиђа, између осталог, вођење јединственог електронског регистра повреда на раду, да се за послове безбедности и здравља на раду именују само лица која су завршила студије техничко-технолошких наука, али и веће казне за прекршаје из ове области.
Прекинуто усаглашавње текста нацрта закона
„Ово није нацрт радне групе“, каже о новом нацрту Закона о безбедности здрављу на раду Душко Вуковић, потпредседник Самосталног синдиката Србије и члан радне групе која је радила на изради нацрта закона.
Министарство за рад објавило је на свом сајту нацрт овог закона и одредило да се јавна расправа о овом закону спроведе до 25. јуна ове године.
Вуковић наводи да је рад радне групе прекинут „када смо почели да усаглашавамо чланове закона“.
„Веома је некоректно што је Министарство за рад прекинуло рад радне групе за израду закона, неки моћник је рекао да морамо да идемо у јавну расправу тобоже да би што пре донели закон. Ту не видим квалитет, боље да је радна група још радила на закону“, каже он.
Из Уједињених гранских синдиката „Независност“ незванично су за Радник.рс потврдили да је рад на закону у оквиру радне групе изненадно прекинут.
Утисак Ивана Секуловића из Фондације Центар за демократију, који је анализирао нацрт, је да је нацрт овог закона донет „на пречац“.
„Текст закона који се предлаже је недовршен. Иако смо чули да он садржи све пратеће прописе, према Закону о планском систему обавеза је предлагача да представи утицаје овог прописа на друштво. Овај нацрт то не садржи. На пример, да се спроведу консултације различитим методама (фокус групе, упитник, анкета, интервјуи) са онима на које се овај закон односи, а то су и одговорна лица у систему безбедности и здравља на раду, послодавци, физичка и правна лица која су надлежна за спровођење прописа и сами радници и представници синдиката. Ова обавеза је кључна јер уводи обавезу да се оцени и важећи пропис, анализу ефеката, да бисмо знали шта у њему није ваљало, па је то полазна основа ка ономе шта желимо да мењамо. Овако лутамо, не знамо ни шта желимо у актуелном, а не знамо ни какви ће бити ефекти новог закона. Министарство је тврдило да је спровело анализу али је ми нисмо видели, можда је у некој фијоци, али је нема на јавној расправи и увиду јавности“, каже Секуловић.
Из Министарства за рад пак тврде да је у објављени нацрт закона уграђен највећи део предлога радне групе.
„Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић образовао је Радну групу од 23 члана у трипартитном саставу за припрему Нацрта закона о безбедности и здрављу на раду. Радна група је започела рад 3. новембра 2017. године и одржала девет састанака. Радна група ће након завршене јавне расправе одржати састанак како би размотрила све предлоге и донела одлуку о коначном тексту Нацрта закона који ће се упутити Влади на усвајање“, наводи се у одговору Министарства.
Занимљиво је и то да су у радној групи за припрему закона седели и представници Привредне коморе Србије и удружења Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), како је потврдило Министарство.
„Укључивањем свих заинтересованих страна у припреми текста закона сматрамо да није сметња, већ допринос у налажењу бољих решења како би Закон био што квалитетнији. Мишљења смо да ће нови Закон бити савременији и модернији“, наводе из Министарства у образложењу.
Ко наџире безбедност и здравље на раду?
Једна од најважнијих сугестија синдиката на закон је, према речима Вуковића, да репрезентативни синдикати могу да одреде синдикалне координаторе или лица за безбедност и здравље на раду која би имала могућност да врше наџоре над применом мера безбедности и здравља на раду.
„Није идеја да они замене инспекцију рада, али да реагују када уоче да се не примењују неке мере безбедности и здравља на раду. Рецимо, пролазим поред градилишта неке зграде у изградњи, видим да нису обезбеђене скеле оградом, да радници немају опрему за безбедан рад. У тим случајевима као представник синдиката могу да одем и укажем на то послодавцу и радницима, а са друге стране да истовремено обавестим и инспекцију рада. За сада тај, за нас најважнији предлог, није наишао на позитиван ођек нити послодаваца нити других чланова радне групе за израду Закона. То нам говори да организације послодаваца не желе да у фази имплементације закона поделе одговорност, без обзира што је одговорност тренутно у потпуности на њима“, каже Вуковић.
Према постојећем закону, послодавци у одређеним делатностима дужни су да за послове безбедности и здравља на раду одреде лице које завршило основне студије у обиму од најмање 240 ЕПСБ бодова „у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука, природно-математичких наука или медицинских наука“. Такође, пословима безбедности и здравља на раду могу да се баве и правна лица (фирме и предузетници) која имају запослене стручне у споменутим научним областима.
Нови нацрт закона предвиђа ново решење – саветници и сарадници послодавца који се баве здрављем и безбедношћу на раду могу да буду они са завршеним основним студијама од најмање 240 ЕПСБ бодова само у научном пољу техничко-технолошких наука.
„То значи да неко ко ће се бавити безбедношћу и здрављем неће моћи да се бави здрављем јер неће више моћи да се ангажује лице из медицинских наука, као по садашњем закону. То значи да се нико неће бавити здрављем на раду осим медицине рада којих је све мање јер су потпуно деградиране“, каже Вуковић.
Интересантно је да инспектори рада који контролишу безбедност и здравље на раду као и рад саветника и сараднике за безбедност и здравље на раду не морају испунити тако строге услове већ они поред лица која су завршила основне студије у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука могу бити и она која су завршила основне студије у оквиру природно-математичких наука или медицинских наука.
У нацрту закона предвиђено је, као и у постојећем, свакодневно праћење и контрола примена мера за безбедност и здравље на раду. Вуковић сматра да је то у садашњој пракси немогуће.
„Имамо неку агенцију, правно лице која обавља ту делатност и која прати, на пример, 87 привредних субјеката. Има рецимо десет запослених и они телефоном питају неког како је на градилишту без да иду да лично провере“, наводи он.
Вуковић сматра да је предложено решење у нацрту да се води јединствени електронски регистар повреда на раду добро јер „тренутно једну информацију има инспекција рада, другу Управа за безбедност и здравље на раду, а трећу здравство“.
Нацртом су и пооштрене казне за прекршаје у овој области, па је, према предложеном решењу, распон казни за већину прекршаја у овој области за послодавце (правна лица) од милион до два милиона динара. Према садашњем закону, највиша прописана казна је милион динара.
У 2018. години у Србији је на радном месту погинуло 53 радника.
Извор: Radnik.rs
