ћир lat

Дигитални радници из Србије: Има ли достојанственог рада на интернету?

19. јун 2019


До скоро се веровало да је географска и просторна везаност радника за место њиховог запослења неизбежна. Међутим, данас дигитални рад омогућава да се клијенти и пружаоци услуга налазе на различитим деловима света, а умрежени преко Интернета и посредством дигиталних платформи, уговарају и реализују послове као да се налазе на једном месту. Ова врста рада представља један од првих и најмасовнијих феномена који повезује поља дигитализације с једне стране, и рада и запошљавања с друге. 

Иако се и даље нагађа о броју дигиталних радника (тзв. фриленсера) из Србије, јер репрезентативних података још нема, у разним глобалним извештајима Србија већ годинама фигурира као земља која је у самом европском и светском врху по њиховом броју на глобалним онлајн платформама у такозваном "масовном раду". На ову "тиху револуцију" по први пут је указала Светска банка у свом извештају за 2015. годину сврставајући Србију, заједно са Румунијом, у водеће земље у Европи и свету по процентуалном учешћу онлајн радне снаге у односу на укупан број становника, и у односу на укупну радну снагу у земљи. Тај статус Србије упорно и годинама такође потврђује и Индекс онлајн рада (ОЛИ) Оксфордског интернет института из Велике Британије. 

То је био повод да Центар за истраживање јавних политика спроведе прво истраживање у Србији о томе ко су дигитални радници и раднице из Србије. Истовремено, истраживање осветљава питање рада на дигиталним платформама из перспективе достојанственог рада и то кроз шест основних димензија: достојанствену зараду, сигурност посла, социјалну заштиту, радно време и равнотежу између пословног и приватног живота, развој вештина и социјални дијалог (УН, 2015). Циљ је био да се испита да ли је дигитални рад привредна развојна шанса и лек против незапослености како многи данас са оптимизмом тврде, или је у Србији, као и у осталим земљама у развоју, за ову нову врсту радника карактеристична скривена запосленост и резервисан посебно рањив социо-економски положај.

Ко су дигитални радници и раднице из Србије?

У Србији на дигиталним платформама најчешће раде млади и вискообразовани људи са факултетским дипломама из економије, дизајна, маркетинга, архитектуре, филологије и инжењерства. Они најчешће пружају услуге из области развоја софтвера и технологије (30%), писања и превођења (29%) или раде у креативној и мултимедијалној индустрији (22%). Знатно мањи постотак дигиталних радника и радница из Србије бави се продајом и маркетингом (3%), биротехничким услугама и уносом података (6%) и пружањем професионалних услуга (10%).

У просеку дигиталне раднице и радници имају између 25 и 29 година, и на платформи раде око три године. Према подацима добијеним у истраживању Центра, типичан дигитални радник из Србије је завршио средњу школу, а дигитална радница је завршила факултет. Дигитални радник је најчешће регулисао свој правни статус као предузетник а његове вештине у дигиталном раду односе се на развој софтвера и технологија. Зарађује довољно да највише доприноси домаћинству.

С друге стране, дигиталној радници рад на платформи је често додатни посао и зарада у односу на онај у офлајн свету. Њене вештине у дигиталном раду односе се на писање и превођење. Главни мотив за рад у онлајн сфери И за једне и за друге су приступ пословима који су боље плац́ени, извор додатног новца и немогуц́ност да пронађу посао у офлајн свету.

1. Да ли је на дигиталним платформама могуће остварити достојанствену зараду?

Добра зарада је главни покретач за фриленсере из Србије, а истраживање показује да они стварно зарађују више од својих колега у традиционалној економији. Њихова просечна бруто зарада износи око 120.000 динара месечно у поређењу са 68.000 динара (РЗС, 2018), колико је била просечна бруто плата у Србији у јулу 2018. када је анкета Центра спроведена.

Ипак, приметан је родни јаз у погледу прихода у дигиталној сфери. Жене раде у секторима који су унапред окарактерисани као женски, примарно у области писања превођења, у којима се зарађује мање. Међутим, нема родних разлика кад је зарада по секторима у питању: жене, на пример, зарађују исто као и мушкарци у области развоја софтвера и технологије, једино је их је у том домену знантно мање.

2. Да ли су рад на дигиталној платформи и сигурност посла оксиморон?

Природа дигиталног рада у начелу излаже појединце несигурности и непредвидивости посла без обзира на земљу одакле фриленсери долазе. У недостатку било каквих опција за правно регулисање свог статуса у Србији, скоро трећина дигиталних радника укупно определила се за оснивање предузетничке радње (29%), или предузећа (2%). Већина пријављених предузетника су мушкарци који имају сталне клијенте, добро зарађују и уживају задовољавајући ниво сигурности и предвидљивости посла, док су жене те које у дигиталној сфери обављају мање плаћене послове и ретко се одлучујући на правно регулисање свог статуса као предузетнице (те чине 18% њих).

3. Какву социјалну заштиту имају радници на дигиталним платформама?

Због природе здравственог система у Србији, дигитални радници су у највећем броју случајева здравствено осигурани. Кад је социјална заштита у питању ситуација је другачија: мало више од половине анкетираних дигиталних радника (54%) има други посао или су предузетници, и на овај начин, они остварују приступ основном пакету социјалне заштите. Осталих 46% анкетираних фриленсера који се налазе у скривеној запослености (незапослени на НСЗ или неактивни) нема приступ систему државне социјалне заштите.

4. Колико раде радници на дигиталним платформама и да ли могу да остваре равнотежу између пословног и приватног живота?

Слично колегама са класичним запослењем и у складу са тековинама достојанственог рада, велика већина радника на дигиталним платформама (83% анкетираних) ради стандардних 40 сати недељно или мање. Они вреднују слободу избора радног времена и већина њих сматра да добро уклапа рад на платформама са другим обавезама (85%). Дигитални рад у овом погледу задржава карактеристике достојанственог рада, а флексибилност радног времена примамљива је како за мушкарце тако и за жене.

5. Како рад на дигиталним платформама утиче на развој вештина?

Усавршавање вештина у дигиталном раду зависи од самог радника који самоинцијативно развија своје пословне, али и “меке” вештине. Фриленсери су спремни на иницијативу и вреднују неформално образовање у онлајн сфери јер то пружа могућност за већу хоризонталну и вертикалну мобилност. Тако, међу радницима који пружају ИТ услуге налазе се и они који су завршили језике, уметност или друштвене науке (19.1%) и међу дигиталним радницима који пружају услуге из области друштвених наука има оних који су формално образовани у области природних и техничких наука (14.5%).

Има ли социјалног дијалога на дигиталним платформама?

Недостаје правна основа за синдикално укључивање и организовање дигиталних радника у Србији, а истраживање показује да ни они сами не препознају ову тему као важно питање. Слабо интересовање за синдикални активизам дигиталних радника с нашег поднебља слично је оном међу дигиталним радницима у другим земљама.

Понуда дигиталног рада из Србије је константно висока захваљујући карактеристикама српске економије. Ипак, положај дигиталних радника у Србији је рањив, јер локално законодавство не препознаје постојање дигиталних радника и не нуди правна решења којима би они могли да остваре права која произлазе из њиховог статуса радника, а заснована су на постулатима достојанственог рада. Упркос томе, њихов рад јесте усклађен са димензијама достојанственог рада кад је у питању четрдесеточасовна радна недеља и добра зарада.

Ауторке:

Бранка Анђелковић, програмска директорка Центра за истраживање јавних политика

Јелена Сапић, истраживачица Центра за истраживање јавних политика

Извор: Mons.rs