ћир lat

Србија: Један човек, два посла

1. август 2019


За Зашто? Радија Слободна Европа из Фондације Центар за демократију говори истраживачица Сарита Брадаш о томе -- Зашто (према статистикама Еуростата) сваки други човек у Србији ради два посла? 

Брадаш: Упоређивала сам са другим земљама Европске уније и отприлике једнако људи ради додатне послове у Данској као и у Србији. Наравно, у Данској је много више људи запослено него у Србији. Међутим, када погледате ситуацију колико људи у Данској ради непуно радно време, негде се чини и логичним да људи који имају непуно радно време на једном послу, траже додатне послове. То би значило да су они нормално оптерећени радним временом.

Када погледате податке о томе колико просечно недељно имају радних сати запослени у Данској, то је негде око 33 радна часа. У Србији је то 42, 43 радна часа. То значи да људи у Србији раде додатне послове зато што иако раде много сати недељно, не зарађују довољно да би могли нормално да живе и онда су им потребни додатни послови.

Према анкети о радној снази, то би било негде око седам процената од укупног броја запослених. Међутим, у оквиру анкете о радној снази, ви имате - да ли бисте додатно радили нешто и већина људи одговара да би. А то је управо из тих разлога што они не могу на свом главном послу да зараде довољно да би могли нормално да живе.

Код нас је већина оних који раде на додатним пословима са средњим образовањем, то су најчешће занатлије. И имате једну трећину оних који су високо образовани. То су, уверена сам, најчешће наставници који дају приватне часове, који немају пуну норму у школи или ако је имају, та плата им није довољна. Вероватно су међу високо образованим и лекари који поред тога што раде у јавним, додатно зарађују тако што раде и у приватним установама.

Питање је када би тржиште рада у Србији имало понуду посла, да ли би још више људи додатно радило. Верујем да би зато што не могу довољно да зараде на својим пословима. То је наравно врло опасно за њихово здравље јер прековремени рад води и повредама и лошем психичком стању и тако даље.

А имају првенствено онај егзистенцијални мотив – задржати то што имаш под било каквим условима да би ти и твоја породица могла да преживи.

Шта се десило са три осмице? (8 сати рада, 8 сати одмора, 8 сати сна)

Брадаш: Избрисала их је глобализација, дерегулација тржишта. Нама у Србији се десила много гора ствар. У приватизацији је нестало 75 посто радних места. Људи су остали без посла. То су били људи који су били учлањени у синдикат. Да је синдикат најбољи на свету, кад нема довољно чланова, када људи све више раде у прекарним облицима рада, у несигурним условима, када раде на одређено, када раде на привремено-повременим пословима, они нису чланови синдиката. Како због послодавца, где могу оног тренутка када се учлане у синдикат да остану без посла. А имају првенствено онај егзистенцијални мотив – задржати то што имаш под било каквим условима да би ти и твоја породица могла да преживи. Ми имамо у законодавству радну недељу 40 сати, максимално 48 осати. Да ли инспекције рада то контролишу? Да ли сте икада чули да је неки послодавац кажњен зато што му људи раде више од прековременог или нису, а две трећине људи који раде прековремено нису плаћени за тај прековремени рад.

Извор: Радио Слободна Европа