Влада Србије усвојила је Предлог закона о агенцијском запошљавању којим се дозвољава да сви послодавци, сем у државној управи и локалној самоуправи, могу да изнајмљују све своје раднике преко агенције уколико су ти радници у агенцији запослени на неодређено време.
Овим предлогом закона агенцијски радници убрајају се у запослене код послодавца ком су изнајмљени само када се утврђује репрезентативност синдиката који их представља, док се у свим другим случајевима они сматрају запосленима у агенцији.*
Запослени „за стално” у агенцији за привремено запошљавање
Предлог закона о агенцијском запошљавању, који ће се ускоро наћи пред посланицима Скупштине Србије, предвиђа да радници могу преко агенције за привремено запошљавање да буду изнајмљени послодавцу под условом да са агенцијом закључе уговор на одређено или неодређено време.
Оваква одредба закона обезбеђује већа права радника у односу на досадашњи период када су агенције раднике могле да изнајмљују послодавцу и по уговору о привременим и повременим пословима који им не обезбеђује право на боловање, годишњи одмор, синдикално организовање и друга права.
Ипак, за разлику од Нацрта закона о агенцијском запошљавању које Министарство за рад објавило прошле године, а који је Радник.рс анализирао, садашњи предлог закона дозвољава да послодавац све своје раднике изнајмљује преко агенције (путем такозваног “лизинга”).
Наиме, прошлогодишњим нацртом било је предвиђено да фирма може да изнајми (ангажује преко агенције) највише 30% радне снаге од укупног броја радника.
У садашњем предлогу се наводи да „број уступљених запослених у радном односу на одређено време код послодавца корисника не може да буде већи од 10% од укупног броја запослених код послодавца”. Међутим, ово се не односи на агенцијске раднике који имају закључен уговор на неодређено време са агенцијом, што значи да послодавци немају никакво ограничење у ангажовању радника преко агенције док год ти радници имају уговор “за стално” у агенцији.
Одлуку да законом не ограничи број радника који се ангажује преко агенције предлагач закона (Министарство за рад) објашњава тиме што радници запослени у агенцији “за стално” „уживају сву заштиту и имају право на накнаду зараде између два уступања као и право на отпремнину у случају вишка, када Агенција не може да им обезбеди посао код другог послодавца корисника”.
Међутим, у самом закону агенције путем којих се радници изнајмљују послодавцима називају се агенције за привремено запошљавање које заснивају радни однос са запосленим „ради његовог привременог уступања послодавцу кориснику“. Поставља се питање какву сигурност раднику нуди уговор о раду на неодређено време (уговор „за стално“) у агенцији за привремено запошљавање?
Оног тренутка када послодавац корисник раскине уговор са агенцијом, престаје и ангажовање радника. Радник или радница који са агенцијом има уговор на неодређено тада по закону може бити отпуштен/а као вишак, може бити изнајмљен другом послодавцу, а у периоду чекања између два изнајмљивања има право на накнаду која не може да буде нижа од минималне зараде.
Агенцијски радник, према овом предлогу закона, не може бити изнајмљен више од две године истом послодавцу по уговору на одређено време преко једне или више агенција. Наиме, ако је ангажован код истог послодавца дуже од две године, агенција мора са радником да закључи уговор на неодређено време.
У предлогу закона постоји једна могућност да радник добије уговор на неодређено време код послодавца ком је изнајмљен и то ако након две године рада по уговору на одређено време преко агенције настави да ради код тог послодавца још најмање пет дана. Међутим, да би радник остварио ово право, како се наводи у предлогу закона, запослени може покренути радни спор пред надлежним судом против послодавца ком је изнајмљен.
„Исти услови рада“ и нејасно место синдикалног организовања
„Уступљени запослени за време привременог обављања послова код послодавца корисника има право на једнаке услове рада као и упоредни запослени код послодавца корисника“, пише у предлогу закона.
То значи да радник који је ангажован преко агенције има исто радно време, услове и елементе за обрачун и исплату зараде као такозвани упоредни запослени, односно запослени код послодавца „који обавља или би обављао исте послове с обзиром на захтевани степен и врсту стручне спреме, односно ниво квалификација и посебна знања и способности, односно компетенције, сложеност, одговорност, радно искуство и друге посебне услове за рад“.
Ако код послодавца корисника нема упоредног запосленог на истим пословима, у предлогу се наводи да се „уступљеном запосленом не може одредити нижа основна зарада од основне зараде запосленог код послодавца корисника у истом степену стручне спреме односно нивоу квалификације“.
Када је реч о синдикалном организовању, предлогом закона се гарантује агенцијским радницима синдикално организовање и у агенцији преко које раде и код послодавца ком су изнајмљени. Они такође могу да учествују у штрајку код послодавца ком су изнајмљени.
Занимљиво је да се у складу са овим предлогом уступљени запослени рачунају „у укупан број запослених код послодавца корисника при утврђивању испуњености услова за одређивање представника запослених у складу са законом“. То значи да се приликом утврђивања репрезентативности синдиката, односно утврђивања да ли синдикат има довољно чланова код послодавца како би са послодавцем преговарао о колективним правима радника, агенцијски радници сматрају запосленима у фирми којој су изнајмљени иако то формално нису.
Будући да послодавац може без икаквих последица да раскине уговор са агенцијом и на тај начин раднике остави без посла, питање је у којој мери агенцијски радници, имајући у виду несигурност њиховог радног места, заиста имају слободу да се синдикално организују и боре за своја права код послодавца.
Овим предлогом агенцијски радници који раде на одређено време такође рачунају се у „ограничење броја запослених на одређено време.. код корисника јавних средстава“. Овим се ограничава пракса да предузећа преко агенције ангажују раднике на одређено време због забране запошљавања у јавном сектору, односно како би лажно приказали да се придржавају одлуке о забрани запошљавања коју је донела Влада Србије.
Међутим, уколико радници који су изнајмљени путем агенције имају уговор на неодређено време, послодавци могу користити агенције јер се у том случају агенцијски радници не сматрају запосленима у том предузећу. Радник.рс је до сада писао о случајевима ангажовања радника преко агенције због забране запошљавања у јавном сектору.
Предлог закона о агенцијском запошљавању не односи се на рад преко омладинских и студентских задруга агенције које се као агенције за запошљавање такође баве привременим запошљавањем, али не свих грађана већ незапослених до 30 година и студената до 26 година. Такође закон се не односи на рад преко фирми које пружају услуге другим предузећима ангажујући своје раднике у просторијама предузећа, као што су фирме за хигијену и обезбеђење.
*Исправка: Ова одредба предлога Закона се према неким тумачењима не односи на репрезентативност већ на именовање представника запослених у савет запослених. Начин утврђивања репрезентативности синдиката није дефинисан овим предлогом закона.
Извор: Radnik.rs
