Научници су још једном утврдили да се неједнакост на плану зарада повећала на глобалном нивоу. И Нобелова награда за економију додељена је ове године управо за рад на ублажавању сиромаштва. Последице неједнакости су бројне, а једна од њих и мањи прирведни раст.
Наиме, ММФ наводи да када удео најбогатијих 20 одсто становника у дохотку порасте, привредни раст пада.
Организација Оксфам спровела је истраживање о све већем јазу између богатих и сиромашних и издвојила седам најупечатљивијих података.
1. 26 милијардера поседује богатство једнако оном које има 3,8 милијарди људи.
2. Најсиромашнија део светске популације дневно на располагању има мање од пет долара и 50 центи.
3. Док је 2.208 милијардера увећало богатство за 900 милијарди долара 2018. године, најсиромашнијима су приходи смањени за 11 одсто.
4. Ако би један проценат најбогатијих платило порез већи за 0,5 одсто, од тог новца било би обезбеђено образовање за 262 милиона деце и спасено више од 10 хиљада живота људи који свакодневно умиру само зато што немају приступ здравственој заштити.
5. Жене су у много веће ризику од сиромаштва због неплаћених послова које обављају код куће.
6. Број оних који живе од два долара дневно опао је за 36 одсто од 1990. године и 2015. године износио је 10 одсто, али од 2013. године број екстремно сиромашних опада двоструко спорије.
7. То су последице неједнакости, наводи Оксфам, и поручује да у борби против неједнакости владе треба да предузму три корака: обезбеде здравствену заштиту, образовање и јавне службе, које су доступне и женама и девојчицама, смање време које жене проводе бавећи се кућним пословима, инвестируајућу у јавне службе које ће смањтии то оптерећење и да обезбеде праведно опорезивање и зауставе пореске утаје или избегавање плаћања пореза.
Извор: Н1
