ћир lat

Пандемија COVID-19 и радна права у Србији

9. април 2020


Анализа Ивана Секуловића, саветника за јавне политике у Фондацији Центар за демократију 

  • Тренд вишегодишњег игнорисања и урушавања људских права у свету и у Србији, укључујући и социјална права и радна права која су њима обухваћена, утицао је да способности надлежних органа у Србији да се изборе са актуелном здравственом кризом буду знатно мање него што је то потребно за успешно управљање кризом.
  • Односом према питањима друштвеног развоја Влада је директно утицала на програмирање шанси да се цела земља и њено становништво изборе са актуелном пандемијом на њеној територији. Спроведене су само две од 26 мера у области здравствене заштите предвиђене Програмом реформи политике запошљавања и социјалне политике у процесу приступања ЕУ усвојеног још 2016. године. Тиме је постављена „сцена“ за суочавање са кризом у домену радних права која је у току, будући да је та област пођеднако игнорантски била третирана као и реформа здравственог система. 
  • Број запослених у Србији који раде од куће значајно је порастао и пре кризе, и то за чак 58,6% у 2019. години у односу на 2018. годину – са близу сто хиљада на готово 160 хиљада. Међутим, овакви трендови нису подстакли Владу да започне процес реформе Закона о раду у правцу додатног уређивања флексибилних облика и флексибилних услова рада.
  • Време ће показати колико ће погоршање радних права услед епидемије COVID-19 у Србији бити последица инертности и противљења власти у претходном периоду да се позабаве реформом радног законодавства у правцу већег обухвата и виших нивоа заштите свих радно ангажованих лица у Србији.
  • Акти Владе Републике Србије донети током ванредног стања утицали су на додатно урушавање радних права због тога што нису: донети благовремено; донети у складу са уставном гаранцијом забране дискриминације; подробније разрадили законске одредбе које се односе на рад на даљину и рад од куће; донети у облику којим влада заузима ставове (декларација) када је реч о препорукама послодавцима које су усвојене закључком; као и због тога што су накнадно тумачени од стране ресорних министарстава на начин који уноси правну несигурност.

Преузмите анализу „Пандемија COVID-19 и радна права у Србији“ аутора Ивана Секуловића